Kosovski poverilački fond počeo je osmi krug privatizacije u nastojanju da proda društvena preduzeća, radi povećanja produktivnosti u pokrajini. Kuda to vodi? Predsednik odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković kaže da je država Srbija u nekoliko navrata pokušala da spreči prodaju svoje imovine na Kosovu i Metohiji ali da su svi zahtevi srpskih vlasti odbijeni. On je za KIM radio rekao da je Srpskim vlastima na taj način omogućeno da interveniše tek po okončanju procesa što je, kako on kaže, apsurdno. Proroković navodi da Srpski privrednici na Kosovu i Metohiji ne vide ekonomsku perspektivu i zato ih nema među potencijalnim pa i stvarnim kupcima društvenih preduzeća u pokrajini. «Ako će sutra Beograd ili neko od pojedinaca iz Srbije ulagati tužbe, žalbe onda neće niko da se igra sa svojim novcem. Takođe i kada govorimo o funkcionisanju tih ekonomskih kriterijuma u pokrajini onda mislim da se o tržišnoj ekonomiji ne može ni govoriti. Više se može govoriti o protektoratu što je brana za ulaganje bilo srpskih bilo inostranih investitora», rekao je on. Proroković kaže da se on lično više zalaže za ulaganje u kosovsku infrastrukturu i za otkup poljoprivrednih proizvoda nego za izgradnju fabrika na Kosovu i Metohiji. Ipak on priznaje da na centralnom Kosovu država nije uradila skoro ništa u tom smislu. Za to Dušan Proroković ima i opravdanje. «Ima volje nema para». Novac iz Fonda za Kosovo i Metohiju koristi se isključivo u humanitarne svrhe. Pomaže se deci i ugroženom stanovništvu, rekao je on. «Kosovo je mnogo više od ekonomije za srpsku zajednicu pa samim tim i za one ljude koji odlučuju o upotrebi sredstava», rekao je Proroković KIM radiju. On kaže da će pitanje kosovskog dodatka za srpske radnike elektroprivrede Kosova uskoro doći na dnevni red Skupštine Srbije ističući da slične materijalne probleme imaju i radnici elektroprivrednih preduzeća na teritoriji uže Srbije.
