Ima rečenica koje u trenutku kada se izgovaraju baš ni malo ne zvuče kao istorijske. Govore se mirno, gotovo usput, bez patosa i dramatike, ponekad čak i kao šala, uz osmeh. Tek kasnije, kada vreme prođe a događaji ih prestignu, one zadobiju težinu dokumenata. Jedna od njih je i ona koju je Oliver Ivanović ponavljao u mesecima pre nego što je ubijen: „Još samo nisu pucali na mene, ali ko zna…“