Na vrlo slikovit način govori o svojim, kako kaže, vešestrukim identitetima, koji se smenjuju kroz život.
Na prvom mestu sada je, ističe, otac i suprug.
Pored toga, mnogo voli reči i igru rečima. I, ako nešto znači, obožavalac reči, moglo bi da stoji uz njegovo ime.
Ovaj Mitrovčanin govori više stranih jezika – engleski, nemački, španski…
Albanski, delimično. Zbog toga što je u jednom periodu bio aktivan u nevladinom sektoru i čestih odlazaka u Prištinu, smatrao je da treba da poznaje i jezik ljudi sa kojima sarađuje i na koje je usmeren.
Završio je studije engleskog jezika. Upisao kao alternativu, slučajno, jer je Katedra za nemački jezik, koji je planirao da upiše, bila ukinuta.
Nijedan jezik nije težak, i svaki se, kaže Stefan, može savladati lako. Sve je stvar prakse i izloženosti tom jezičkom okruženju.
Kada govorite više jezika, otvaraju vam se mnoge perspektive u životu, a posebno kada znate engleski.
Danas vas gotovo niko ne pita je l’ znate engleski jezik. To se, kaže, podrazumeva.
A njegovo interesovanje za strane jezike počinje kada im je ‘93, ’94. godine, kući, kao poklon, deda Drakče kupio satelitsku antenu. Tada Stefan, kao mali, počinje da gleda crtaće na Cartoon Network-u, koji su uglavnom bili na engleskom i nemačkom.