Kolone šlepera sa robom iz Srbije čekaju i po više dana da pređu iz Srbije na Kosovo i dostave proizvode. Kontrola robe vrši se manuelno, jer kako navode vlasti u Prištini, Kosovo nema potrebne bezbednosne skenere. Ipak, iz Carine Kosova rekli su nedavno da je od kako je odblokiran uvoz robe iz Srbije, na Kosovo je stiglo 780 kamiona sa srpskim proizvodima.
Robe u marketima ima ali ne kao nekad
U marketima na centralnom Kosovu stigli su tek neki od srpskih proizvoda, ali ih i dalje nema onoliko koliko je to bio slučaj pre uvođena zabrane od strane kosovskih vlasti, pre 16 meseci.
“Krenulo je pre nekoliko dana da stiže nešto, jedan mali deo krenuo je, čokolade i slatkiši, da stiže, danas očekujemo neki prašak. Generalno, krenulo je da stiže. Sporo ide, ali krenulo je polako da se puni”, kaže za Radio Kim Bojan Rajković, vlasnik trgovinske radnje u Lapljem Selu.
Ponovno vraćanje srpskih proizvoda na rafove kosovskih marketa, međutim, nije uticalo na smanjenje cena, kaže on.
Merdare je za sada jedini prelaz preko kojeg je moguć uvoz robe iz Srbije. Razlog za to je, kako je pre mesec dana rekao kosovski premijer Aljbin Kurti, to što Kosovo nema bezbednosne skenere za kontrolu robe iz Srbije. Dok ih ne nabavi, uvoz robe iz Srbije neće biti moguć i preko ostalih prelaza između Kosova i Srbije.
Rašić: Naručeni skeneri, problem sa kolonama će biti rešen
Ministar u vladi Kosova zadužen za povratak i zajednice, Nenad Rašić, kaže da su u toku nabavka tri skenera, te da očekuje da će do kraja godine biti omogućen uvoz i preko ostalih prelaza.
“Tri su naručena da bi bila raspoređena na tri strateška prolaza gde ima najviše protoka robe. Kada će stići, da budem najiskreniji, stvarno ne znam, ali bar se krećemo u dobrom pravcu. Da podsetim, ja sam bio u Hamburgu i video sam taj skener i verujem da će on ispuniti i te bezbednosne potrebe koje su bile navedene kao razlog za zaustavljanje robe”.
Rašić veruje da će se nabavkom skenera rešiti problemi oko brzine kretanja robe iz Srbije na Kosovo. “Njihova ekspeditivnost ili brzina će u mnogome pomoći da nemamo ove zastoje koje smo sada imali da se čeka, kilometarske kolonama koji čekaju da dovezu robu na Kosovo. Prema tome, u pravcu smo rešavanja problema. Postoje neka nagađanja da će do kraja godine taj proces biti završen”, kaže Rašić.
Grdžaliju: Politika glavna prepreka trgovinske saradnje
Ekonomski stručnjak i bivši predsednik Privredne Komore Kosova Safet Grdžaliju kaže da se ovakvo stanje sa robom na Merdaru negativno odražava na ekonomiju, privredu, ali i politiku.
“Problem je u tome što na Balkanu se ne može pričati o čistim ekonomskim pravima bez političke konotacije. Upravo ta politička konotacija usporava ili na neki način vrši prepreku za slobodno kretanje roba i usluga, kapitala i ljudi. Mi se svi divimo tome da smo deo Berlinskog procesa, a u sklopu tog Berlinskog procesa su potpisani značajni sporazumi. U intersu budućnosti Zapadnog Balkana, imate prvi sporazum o Zelenoj agandi, drugi je regionalna ekonomska saradnja i to zajedničko regionalno tržište i treće je sloboda kretanja ljudi, usluga i kapitala. To krasno stoji na papiru ali u realnosti definitivno imamo velikih problema”, kaže Grdžaliju za Radio Kim.
Grdžaliju kaže da je protiv toga “da Zapadni Balkan na neki način bude eksperiment kroz razne trgovačke barijere”. “Na kraju krajeva, tu ne gube samo države, naviše gube građani. Sama činjenica da ta regionalna saradnja ima svoje prednosti – manji su troškovi, imate veći pristup, imate mogućnost za komuniciranje, mislim da je to jedna dodatna vrednost što daje značaj regionalnoj saradnji ali definitivno je sreća u tome što biznismeni su napravili sto koraka ispred politike jer kada bi se čekala politika da donosi neke ekonomske odluke u interesu Zapadnog Balkana sigurno ne bi bilo ni ovoga što je”.
Uvoz robe iz Srbije ponovo je uspostavljen nakon 16 meseci zabrane, koja je usledila kao reakcija na hapšenje trojice kosovskih policajaca od strane pripadnika MUP-a Srbije. Iako su ubrzo pušteni iz pritovora, roba iz Srbije nije mogla na Kosovo. Sve do 7. oktobra kada je kosovska vlada donela odluku da omogući uvoz ali za sada samo preko prelaza Merdare. Odluka o deblokadi doneta je uz pritisak međunarone zajednice, pre svega Nemačke.
“Ove barijere ili ova odbojna politika prema Evorpi i Sjedninjenim Američkim Državama ne ide u prilog nikome, a najmanje Kosovu. U tom kontekstu dobro je bilo to što je ta odluka da se ukine zabrana uvoza robe iz Srbije, bez neke odluke, više je bilo to komuniciranje preko medija, ali razlog je bio bezbednost ili ta takozvana sigurnost, ali jednostavno to nije bila dobra volja, ni Beograda ni Prštine nego to je bio čisti pritisak Nemačke i država koje podržavaju taj Berlinski proces. Mada se postavlja pitanje, zar uvek iza kamiona treba EU i SAD da utiču, ali i na to da se te barijere eliminiraju? Mislim, ako analizirate danas države EU, nema tu ljubavi, ima samo interesa za ekonomsku saradnju, danas u svetu se nikada ne sklapaju strateške alijanse, nego jednostavno se stvaraju interesne alijanse i u tom kontekstu neka bude ekonomska saradnja to što nas povezuje, približava i da zajedno gradimo budućnost jer barijere jednostavno samo daju pečat na to da Zapadni Balkan je crna mrlja Evrope, a mi to ne zaslužujemo”, kaže Safet Grdžaliju.
Gube svi
Na pitanje ko gubi time što na Merdaru traju dugotrajne procedure kontrole robe, Grdžaliju kaže da je najveći problem u tome što ima blokade, odnosno političke odluke imaju posledice po sve. “U tom kontekstu tu gubi Kosovo na nekoliko dimenzija. Kao prvo, politički. Sama činejnica da smo pod evropskim sankcijama zar nije to dovoljan indikator da se mjeri ovaj poraz. Kao drugo, mi mislimo da su to proizvodi iz Srbije, a radi se o evropskim ili svjetskim brendovima koji se proizvodi u Srbiji. Onda se postavlja pitanje – odakle Kosovu moć da blokira evropsku privredu da vrši slobodnu trgovinu? I treće, sigruno je da se pogađaju i biznisi sa Kosova koji plaćaju možda robu unapred, ta roba se čeka, ta roba može da se pokvri i na kraju sve te troškove treba neko da nadoknadi, a to nadoknađuju građani Kosova. Prvo, nisu svi bogati, pa se najviše pogađaju oni koji su siromašni”, zaključuje bivši predsednik Privredne komore Kosova.
