Direktor Narodnog muzeja sa privremenim sedištem u Beogradu Branko Jokić istako je da je srpski kulturni identitet jedinstven i da se tako mora i tretirati.
„Ova publikacija govori o razmerama martovskog pogroma i svih onih pravnih procesa i rupa koje su zadesile srpski narod od 1999. godine pa sve do danas. Ta tragedija se nastavlja. Pogrom nija zavrsen 2004. godine. Pogrom traje i danas“, istakao je Jokić.
Savetnica u Etnografskom muzeju u Beogradu Mirjana Menković je navela da autori publikacije imaju za cilj da skrenu paznju domaćoj i svetskoj javnosti o nekažnjivosti zločina koji su počinjeni nad ljudima i kulturnom bastinom na Kosovu.
„Martovski pogrom od 2004-2014. deset godina kasnije, ukazuje na dramatično stanje kulturne baštine i hrišćanskih svetinja na Kosovu i Metohiji. U publikaciji su izneti novi, dostupni podaci o 145 kategorisanih i zaštićenih kulturnih dobara pravoslavno-hrišćanske sakralne arhitekture i narodnog graditeljstva. U želji da se što detaljnije predstave razmere uništavanja kulturne baštine, kulturnim dobrima su pridodati i podaci o 16 hrišćanskih svetinja uništenih tokom talasa nasilja koje su organizovali pripadnici albanske etničke većine u martu 2004 godine“, objasnila je Menkovićeva.
Monografija „Martovski pogrom 2004-2014. deset godina kasnije“ šrtampana je na tri jezika, srpskom, engleskom i ruskom, a objavio je Centar za očuvanje kulurnog nasleđa Kosova i Metohije u saradni sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.
