Istovremeno, Euleksu se predlaže da sprovede istragu i omogući porodicama nadoknadu za pretrpljeni bol.
Predsedavajući te komisije Marek Novicki zaključio je u izveštaju da su podnosioci prijava dobijali od Komisije samo pisma s izrazima dubokog žaljenja, što, kako je naveo, nije dovoljno.
Slično ocenjuje i Duško Čelić s Pravnog fakulteta u Prištini, koji u izjavi za Frankfurtske vesti navodi da UNMIK nije ništa učinio da realizuje odluke Sevatodavnog veća za ljudska prava povodom kidnapovanja i ubistava Srba na Kosovu i Metohiji, iako je priznao sopstvenu odgovornost za kršenje prava na život i prava na pristup pravdi.
„Šef Unmika izbegava čak i da uputi javno izvinjenje porodicama žrtava, kao i da im pruži makar simboličnu materijalnu satisfakciju za duševni bol i patnju prouzrokovanu ubistvima, kidnapovanjima i nečinjenjem da se takvo stradanje spreči i počinioci privedu pravdi“, rekao je Čelić.
On dodaje da je odgovornost Unmika konstatovana i u izvestaju parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 17 . decembra 2013, ali da vlasti Srbije do danas na to nisu reagovale.
Vesti su imale uvid u izveštaj Savetodavne komisije, u kom se navodi da je ona do sada dala mišljenje o 342 žalbe (od prihvaćenih 527) i to većinom srpskih porodica, čije nesreće potiču iz 1999. godine, ali da ima i slučajeva iz 1998.
List ukazuje da nakon priznanja da Unmik nije valjano obavljao istrage, porodice praktično nemaju kome da se obrate.
Ne mogu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu da tuže Unmik (ni Kfor), jer je reč o međunarodnim organizacijama koje imaju imunitet, a ne mogu da tuže ni Kosovo.
