Potrebno je da sa jedne strane vlast u Prištini otvori istinski dijalog sa srpskim predstavnicima, a to uključuje i SPC, dok sa druge strane Srbi budu aktivni činioci kosovske vlasti na svim nivoima. U 2025. se očekuje konačno započinjanje procesa formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, ali to uključuje i učešće Srba na lokalnim izborima, kako bi novi odbornici učestvovali upravo u njenom zaokruživanju. Direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević, Direktor KIPRED-a Ljuljzim (Lulzim) Peci i nekadašnji poslanik u kosovskoj skupštini, Iljir (Ilir) Deda, gostovali su u novogodišnjoj emisiji KoSSev-a.
U teškoj polarizaciji dva naroda i neprijateljstvu, manja grupa intelektualaca i aktivista sa Kosova povela je multietnički karavan za mir i suživot, koji je, ispostaviće se, to zaista i bio. U Peći, Prištini, Prizrenu, Gračanici i Štrpcu su razgovarali sa gradonačelnicima i verskim poglavarima SPC, katoličke crkve i islamske zajednice.
Moguće je da vodimo dijalog, da saslušamo jedni druge, samo je potrebna dobra volja da se zakuca na vrata komšije, poručuju.
„Razgovori su bili jako dobri, a moj utisak je da smo treba da se kuca na vrata. Vrata su otvorena, Kosovu nedostaje dijalog, Kosovu nedostaje razumevanje. Nama ne treba nadmudrivanje, polarizacija. Ono što vidimo je to da činiocima na lokalnom nivou treba da se zahvali što nisu dopustili da se ta agresivna politika sa centralnog nivoa prenese na lokalni nivo. Da odamo priznanje gradonačelnicima i verskim vođama koji shvataju odgovornost, vide situaciju“, kazao je Iljir Deda.
Sa druge strane, kada je centralna vlast u pitanju:
„U sadašnjim političkim okolnostima, nisam optimista da sadašnja vlada uopšte razume koliko je dragocen razgovor, a i vidimo da ne žele da budu takva vrsta vlade koja razgovara, nego koja nameće“, kazao je Deda.
Polarizacija koju diktira vlast
Svakodnevnica na Kosovu ukazuje na to da je nepopularno da se promoviše normalnost, a to uključuje upravo međuetnički dijalog, primećuje Miodrag Milićević. Društvo na Kosovu je duboko polarizovano, a odgovornost za takav društveni trend je na centralnim vlastima.
„Ta polarizacija društveno najviše je uzrokovana jakim političkim diskursom koji dolazi sa centralnog nivoa. Kada vi imate jednu opštu sliku koja se stvorila u medijima, jednu klimu gde ti ne možeš da promovišeš jednu normalnu društvenu pojavu – ljudi se povlače u sebe, društva se povlače u sopstvene ljušture i stvara se prostor gde mi delujemo u nekim svojim balonima, pričajući svoje priče jedni drugima, gde ima gotovo malo interakcija među Albancima i Srbima“, kazao je.
Potrebna je inkluzivna vlast
Ljuljzim Peci poručuje da je na Kosovu potrebna potpuno drugačija koncepcija, odnosno vlast u kojoj svi učestvuju.
„Ovom društvu je potrebna vlada u kojoj svi učestvuju, a kad kažem vlada, to nije samo izvršna vlast, to je i parlament. Potrebna nam je vlada koja će raditi da ovo društvo koje treba da bude multietničko u pravom smislu, da postane takvo i bude čvrsto multietničko društvo“, kazao je Peci.
On je naglasio značaj učešća manjinskih zajednica u institucionalnom i društvenom životu, a kao dobar primer inkluzivnosti naveo je integraciju Albanaca u Severnoj Makedoniji.
„Da nisu učestvovali u političkom životu u svakom segmentu, sada bi pozicija albanske populacije u Severnoj Makedoniji bila sigurno mogo slabija i ne bi imala prava kao sada“, primetio je Peci.
Na opasku da postoji ključna razlika u tome što albanski nacionalni korpus nije razbijem kao što je to slučaj sa Srbima na Kosovu, Peci navodi da je ključno ipak to što su Albanci u Severnoj Makedoniji učestvovali u procesima.
„Ja mislim da toga treba da bude i ovde. Potrebno je da srpska zajednica bude prisutna i da učestvuje u svim segmentima vlasti na Kosovu“, naglasio je direktor Kipreda.
Sa pitanjem potrebe učešća Srba u političkom životu slaže se i Miodrag Marinković.
„Šta god i kako god mi mislili o politici, bez učešća u političkom životu nemate prava ni mogućnosti da bilo kako utičete na odluke“, kaže.
Pitanje kapaciteta Srba na Kosovu ne samo za 2025, već za narednu dekadu
Srpska zajednica jeste desetkovana, i sa tim se slaže Milićević.
„Zaista se urušila na više nivoa, političkom i društvenom nivou. Mnogo je ljudi napustilo Kosovo, ne samo Sever, nego južni i severni deo i sada je pitanje ne samo to sa kakvim kapacitetima ulazimo u 2025, nego u narednu dekadu. Šta mi zapravo očekujemo pre svega od nas samih, da li ćemo uspeti da preživimo, ali je i pitanje sa kakvim posledicama – to je za mene ključno pitanje“, naglasio je direktor Aktiva.
Milićević smatra da je osim neophodnosti konsolidacije Srba na Kosovu i to na svim nivoima, potreban i političko-društveni konsenzus.
On se zalaže za „usaglašeni pluralizam“ kod Srba na Kosovu, ali naglašava da to nije jednoumlje.
„Već zapravo prioritet srpske zajednice u narednih 10 godina“, dodaje.
A prioritet svih prioriteta za Milićevića je lična bezbednost.
„Jer kad izostane bezbednost, onda ne može da se razmišlja ni o kakvom drugom prioritetu, ali sa druge strane, stabilnost se ne postiže ni bojkotom“, kaže Milićević.
U pitanju je delimični bojkot, smatra Milićević dalje. „Postoji potpuni bojkot rada, ali sa druge strane održavanje privida prisutnosti u institucijama, kako se mandati ne bi propustili nekom drugom“. No, on kao daleko veću opasnost u odnosu na postojeći bojkot, vidi u opasnosti nastavka sa istom politikom kakvu je Srpska lista vodila i nakon 9. februara.
„Ako se bude nastavilo sa takvom politikom, vrlo bi lako moglo da se to prenese i na lokalni nivo. Lako bismo mogli da dođemo u situaciju da se napravi neka legalna ali potpuno disfunkcionalna institucija i to bi značilo društvenu i političku eroziju na mnogo različitih nivoa“, ukazuje Milićević.
Srbi imaju snage da se izbore za svoja prava
Iljir Deda veruje da Srbi na Kosovu imaju snage da se izbore za svoja prava.
„Svaki narod ima snagu, naročito kada je teško, kada je najteže, da napravi nešto što je sudbinski važno“, navodi, dodajući da u srpskoj zajednici sada postoji politički pluralizam kojeg nije bilo pre 5-7 godina.
„Ja sam sedeo u dva mandata u skupštini sa raznim političkim predstavnicima Srba koji nisu bili aktivni. Lako je da se ode u Beograd i da na konferenciji za štampu daš zapaljive izjave, a onda dođeš i sediš i ćutiš“.
Upitan o studentskim protestima u Srbiji, Iljir Deda kaže da je u pitanju zed generacija, čije je delovanje nepoznato starijim generacijama.
„Ovo nisu protesti koji se mogu nadovezati na bilo kakve prošle jer im je misija drugačija. Kada ti je misija odgovornost, pravda, funkcionisanje sistema“.
Neaktivnost Srba u interesu svih koji nemaju viziju multietničkog Kosova
Srpska lista u zadnjih osam godina nijedan problem nije podnela u skupštini – niti u komisijama, niti na sastancima skupštine, tvrdi dalje Ljuljzim Peci.
Takođe ukazuje na to da je i u okviru same vlade potrebno da ministri budu aktivni.
„Ja kad bih bio premijer Kosova i kada bih imao kolegu iz srpske zajednice kao ministra, ja bih ga svakog dana pitao – ‘šta si uradio danas za svoju zajednicu’,“ naveo je dalje.
Neaktivnost srpskih političkih predstavnika odgovara svima koji nemaju viziju za multietničko Kosovo. To odgovara i Vučiću u Beogradu
Peci, međutim naglašava da je svestantoga da je srpska zajednica na Kosovu u veoma teškoj situaciji.
„Najveći problem srpske zajednice je nedostatak političkog predstavljanja i mislim da je izuzetan problem ovde na Severu to što nemate vaše gradonačelnike – iz većinske zajednice kao drugo. A treća stvar – što se tiče Severa – problem je to što de fakto ne postoji multietnička policija na severu Kosova. Tu ima nekih Srba, ali to nije dovoljno, i to ne predstavlja procenat građana prema nacionalnom sastavu u ovom delu Kosova. To su ključni i urgentni problemi koji već duže traju“.
Premijer Kurti ili buduća vlada da pričaju sa srpskim predstavnicima, a ne da pričaju o tome
Iljir Deda poručuje da je potrebno upravo to da „Kosovo razgovara samo sa sobom“, istovremeno se složivši da takav razgovor izostaje, odnosno unutrašnja kohezija društva.
„A to znači i sa svim predstavnicima Srba, predstavnicima Srpske Pravoslavne Crkve. Premijer Kurti može to da uradi, ne da priča. Potrebno je da on to uradi, ili da buduća vlada to uradi“, kaže u svojoj preporuci o dijalogu na samom Kosovu.
Ukoliko na predstojećim izborima 9. februara, bude pobedilo Samoopredeljenje, oni će, procenjuje dalje, morati da naprave vladu upravo sa strankom, ili strankama koje budu dobile većinsku podršku Srba.
„Ne može da postoji vlada bez predstavnika Srba“, potvrđuje Deda.
Sa druge strane, od pobedničkih srpskih stranaka zavisi šta će oni, kako to kaže, Deda, zatražiti od buduće vlade u Prištini:
„Koju odgovornost oni žele da preuzmu u toj vladi. Ministarstvo za povratak i zajednice nije do sada dalo nikakav rezultat“, dodaje ovaj ekspert.
I Milićević naglašava kao ključno pitanje bilo koje naredne vlade u Prištini to da li će i u kojoj meri prihvatiti predstavnike srpske zajednice, bez obzira na to da li se radi o Srpskoj listi ili nekoj drugoj partiji.
„Da li su spremni da u budućoj vladi kao kredibilne saradnike i buduće partnere prihvate one protiv kojih se sve vreme bore?“, navodi Milićević.
Prolazi vreme jednoumlja
Sagovornici KoSSeva očekuju da 2025, započne proces uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i održavanje lokalnih izbora.
„Jer bez lokalnih izbora nećemo imati Zajednicu, jer skupštinu zajednice moraju da stvore predstavnici zajednica – opštinski odbornici“, ukazuje Peci.
Inače, „multietnički karavan za mir i dijalog“ nije posetio severne opštine u protekloj godini.
„Doći će red na severne opštine posle lokalnih izbora, kada budemo imali legitimne gradonačelnike na Severu koji predstavljaju većinu naroda koji ovde živi. Kako možemo razgovarati sa verskim vođama i ovim gradonačelnicima?! Tu nema razgovora. Ovi gradonačelnici ne razgovaraju sa većinom stanovnika u svojim opštinama“, kazao je Deda.
Naglasio je da je vreme jednoumlja zapravo prošlo:
„Došlo je vreme za više legitimiteta, da ljudi izaberu svoje predstavnike. Ja sam pristalica demokratizacije srpskog korpusa na Kosovu, jer jednoumlje nikom ne odgovara i to vreme je prošlo. Vidim da ima novih političkih aktera, činilaca. Potrebni su raznovrsniji akteri, da se uključe u politički život, a od građana zavisi da li će ih izabrati ili ne“.
Širenje dijaloga
Sagovornici KoSSeva su poželeli stabilniju, spokojniju 2025, – „sa što manje problema“.
„Dijalog je započet, širiće se inicijativa, koja može samo da raste, nikako da se ugasi“.
„Sada ako imamo odgovornu vladu to može da bude uspešnija godina, ako imamo neodgovornu vladu, nas će biti više“, poručuje Iljir Deda.
