Sa druge strane, kaže da je rezultate izveštaja „teško pomiriti sa stvarnošću na terenu“, te najavljuje slanje pisma RSF, kako bi se „razjasnila situacija“.
Uoči dana slobode medija koji se obeležava 3. maja, Reporteri bez granica su tradicionalno objavili novi godišnji izveštaj o medijskim slobodama u svetu.
Kosovo je nakon prošlogodišnjeg drastičnog pada na indeksu slobode za 19 mesta, sada zabeležilo novi rekord. Reč je o padu za čak 24 pozicije, usled čega je na 99. mestu kao najgore u regionu, podseća KoSSev.
Ova vest proizvela je lavinu reakcija, pogotovu nakon što je Asocijacija novinara Kosova podigla alarm, organizujući hitnu konferenciju za medije ispred zgrade kosovske vlade, koju i najviše krive za ovaj pad, odnosno Samoopredeljenje i njegovog lidera Aljbina Kurtija.
Kosovski premijer se još uvek nije oglašavao o novom izveštaju, ali zato jesu iz vlade u tehničkom mandatu i Samoopredeljenja i to ponovo kritikama na račun samih medija, optužujući ih za neprofesionalnost i širenje dezinformacija.
Umesto samorefleksije koja se očekivala, oni su optužili upravo novinare i novinarske organizacije za loše ocene koje Kosovo dobija od međunarodnih organizacija.
Više zvaničnika bliskih Samoopredeljenju je prozvalo i pokušalo da diskredituje dodatno predsednika AGK, Džemajlja Redžu, a, štaviše, jedan od njih pokušao je da diskredituje Reportere bez granica i da umanje značaj samog izveštaja.
Sa druge strane, nizale su se osude na račun Samoopredeljenja. AGK je potom poručilo vladi da ne nastavlja sa blaćenjem novinara, već da se bavi padom slobode medija. Sa gotovo istovetnom porukom oglasili su se UNS i DNKiM, a reagovao je i Safe Journalists navodeći da su napadi na AGK duboko uznemirujući. „Ovakav pristup je opasan“, poručila je medijska ekspertkinja Fljutura (Flutura) Kusari.
Evropska federacija novinara takođe je osudila „gnusnu kampanju“ članova Samoopredeljenja, navodeći da Aljbina Kurtija smatraju „saučesnikom u ovim skandaloznim radnjama“.
Krueziju: Sloboda medija nepobitna, poslaćemo pismo Reporterima bez granica
Međutim, uprkos brojnim kritikama i pozivima na „samokritiku umesto napadanja medija“, predstavnici odlazeći vlasti nastavili po svom. Među njima je i portparol odlazeće vlade Perparim Krueziju, koji se sinoć oglasio na društvenoj mreži „X“, doduše, u nešto blažem tonu u odnosu na prethodnu rekaciju.
Krueziju je zapravo još pre tri dana takođe kritiku zbog novog rangiranja usmerio ka samim medijima, te u izjavi za KALLXO.com poručio da glavni problem ne leži u institucionalnom pritisku, već u navodnom opadanju profesionalnih standarda u samim medijima.
Sinoć se oglasio sa 11 objava na društvenoj mreži „X“, te je, za razliku od nekih svojih kolega, kazao da poštuje Reportere bez granica, ali je odbacio njihovo rangiranje Kosova.
„Reporteri bez granica objavili su svoj godišnji izveštaj. Uz svo poštovanje koje imamo prema organizaciji i važnom radu koji obavlja, rezultate u vezi sa Kosovom je teško pomiriti sa stvarnošću na terenu“, kazao je.
Krueziju je najavio da će odlazeća kosovska vlada da se obrati detaljnim pismom Reporterima bez granica, te dodaje da su „spremni da pruže sve dokaze iz prve ruke koji su potrebni za razjašnjenje situacije“.
Iako priznaje da situacija „nije iznad kritike“, Krieziju tvrdi da svako ko živi ili je upoznat sa Kosovom „zna da možete pisati šta god želite o vladi, u bilo koje vreme, bez posledica“.
Sa druge strane, dodaje da je duga lista faktora koji karakterišu slobodne medije, te da postoje i izazovi, ali i da: „kada se sve uzme u obzir, sloboda medija na Kosovu je nepobitna“.
„Mediji na Kosovu se suočavaju sa sopstvenim problemima. Kao i drugde, promene poslovnog modela su odvukle resurse od istraživačkog novinarstva dugog formata, ostavljajući kvalitetne medije u ranjivom položaju. Kao vlada, moramo pronaći načine da podržimo nezavisno novinarstvo i zaštitimo njegovu ulogu u našoj demokratiji“, dodaje Krueziju.
Sa druge strane, tvrdi da se Kosovo takođe suočava sa izazovima u vezi sa integritetom informacija, neprozirnim vlasničkim strukturama i spoljnim mešanjem – „u nekim slučajevima povezanim sa akterima u Srbiji i, indirektno, Rusiji“.
„Ovo nije jedinstveno za Kosovo; to je sve veća zabrinutost širom istočne Evrope“, kazao je.
Krueziju dodaje da je „duboko zabrinjavajuće videti da je Kosovo rangirano ispod zemalja u kojima je sloboda medija pod ozbiljnom i dobro dokumentovanom pretnjom“.
„Ne verujemo da je namera organizacija poput RSF-a da prikažu takvu neskladnost između stvarnosti i percepcije. Takođe znamo da kada se vlada aktivno bori protiv korupcije i zahteva veću transparentnost od medija, to ugrožava one koji imaju koristi od nedostatka takve kontrole“, dodao je.
Hvaleći Prištinu, sa druge strane, poručuje da je Evropski centar za slobodu štampe i medija ocenio da je na Kosovu zabeleženo najmanje incidenata kršenja slobode štampe i medija u regionu.
„Svaka pretnja novinaru je neprihvatljiva — i na Kosovu, svaku takvu pretnju policija odmah i ozbiljno istražuje, što mogu da potvrde i sami novinari koji su ugroženi“, poručio je.
