Direktor RTK2, komentarišući u Jutarnjem programu ove televizije vest o njegovoj ostavci koju je objavio portal na albanskom www.reporteri.net, naglašava da je u pitanju „medijska hajka“ kojoj je navodno razlog „obim i kvalitet rada RTK2 kojim se ne mogu pohvaliti mnoge private televizije na Kosovu za 14 godina postojanja“.
Poredeći na ovaj način javni servis na srpskom RTK2 – koji po načinu delovanja i prenošenju Joksimovićevih izjava pre deluje kao njegova privatna i porodična medijska kuća, a ne kao javno dobro građana iz čijih se džepova finansira i u čijoj bi službi trebalo da bude – Joksimović zapravo predstavlja i svoje viđenje njegovog delovanja kao konkurencije drugim medijima na srpskom, koje u neravnopravnoj i monopolističkoj utakmici on ima za zadatak da ugasi.
Sa budžetom višestruko većim od svih drugih medija na srpskom, velikim brojem zaposlenih i neuporedivo skupljim tehničkim kapacitetima, RTK2 i njegov direktor se mogu pohvaliti isključivo formalnim brojem realizovanih priloga i inostranih putovanja, ali ne i značajem i prenošenjem svojih vesti od strane drugih medija, razotkrivanjem afera u Vladi i institucijama Kosova, ukazivanjem na problematiku položaja i ljudskih prava Srba i drugih osnovnih pokazatelja u kojima se oglada kvalitet i društvena korisnost rada nekog medija.
Naprotiv, Joksimovića, kao direktora jedne kosovske institucije, prema svom obećanju datom na početku svog postavljenja, jedino interesuje borba protiv nepravilnosti u radu institucija Republike Srbije, a ne onih kojima pripada i na kontrolu čijeg rada je prirodno i logički upućen. On čak zloupotrebljava javni servis za optuživanje kolega, koje, navodeći veliki broj ličnih podataka o njima i članovima njihovih porodica, kao u slučaju direktora RTV Puls Nenada Milenkovića, direktno proziva i javno stavlja na stub srama kao ljude koji se navodno bave raznim mahinacijama i zloupotrebama.
„O nepotizmu nam pričaju ljudi koji se kao vlasnici medija ipak nalaze na platnom spisku Vlade Srbije, kod pojedinih je to i po 9 članova porodice. Kad ih pozovemo da nam objasne kako je to moguće, kažu da je reč o privatnim medijima na Kosovu. Ali njih plaća Vlada Srbije, kako to kod njih mogu otac i majka, koji nikada ne dođu do televizije, sestra, zet koji nikada nisu bili u televiziji, ili on sa suprugom, da primaju tu platu, a da nikom ne objašnjavaju niti pominju nepotizam u sopstvenim redovima“.
Temu nepotizma, odnosno zapošljavanja bliskih srodnika na RTK2, nije obrađivao medij na koji Joksimović upućuje, već je to nedavno učinio prištinski „Zeri“, u kojem se navodi da je Joksimović na javnom servisu zaposlio nekolicinu prijatelja i rođaka, uključujući mlađeg sina. Osim što tendenciozno ne pravi razliku između odgovornosti i pravila upravljanja privatnim i javnim preduzećima, Joksimović se ne usuđuje da odgovori albanskim kolegama, već u izjavi u pomenutom članku navodi za svog sina da je „slučajnost što imaju isto prezime“.
Još je teži primer teških kleveta ličnog karaktera izrečenih u nastavku Joksimovićevog monologa na RTK2:
„Pojedini vlasnici privatnih medijskih kuća, od kojih radnici beže glavom bez obzira, pominju razne nepravilnosti, čak i despotizam koji mi pripisuju. U isto vreme ti isti ljudi, koji se žale na nedostatak novca za finansiranje sopstvenog programa, prave palate u Gračanici, gde samo plac košta više nego bilo koja trospratna kuća u Srbiji, i knjiže stanove po Srbiji, a pri tom su, do koliko juče, bili monasi, nisu zarađivali ništa i to nikako da nam objasne“.
Ne postoji nikakva dilema da je, i bez direktnog pominjanja imena, reč o Isaku Vorgučiću, kao čoveku koji je, doduše ne „do juče“ nego do pre osam godina, bio monah, što je potpuno njegova privatna stvar, i kao direktoru medijske kuće koja se više puta oglasila povodom različitih nepravilnosti i zluopotreba u radu RTK2, tako i masovnog preuzimanja radnika ovih medijskih kuća. Pominjanje privatnih imovinskih podataka bez dokaza i argumentacije takođe je deo zloupotreba javnog medijskog prostora i one se ne mogu nalaziti u programima nijednog medija, a kaomoli javnog servisa.
Svoje gostovanje u Jutarnjem programu televizije na čijem se čelu nalazi, Joksimović je iskoristio za nastavak serijala uvreda te tako kolegu Zorana Ćulafića, doskorašnjeg glavnog i odgovornog urednika RTK2, koga je upravo Joksimović doveo i više puta predstavljao kao vrhunskog profesionalca sa renomeom poznatog novinara, karakteriše na sledeći način:
„Oni koji ne znaju ni kako su osnovnu školu završili, a kod nas bili na visokim uređivačkim pozicijama, sada nas ogovaraju po medijima, kojih, kao ubuđanu sarmu podgrevaju s vremena na vreme i po potrebi, da bi dokazali da kod nas nema stručnog kadra”.
“Taj isti, a sada bivši VD glavni i odgovorni Zoran Ćulafić nema ništa više od srednje škole. I to nam nije smetalo, ali njegova navika da na posao dođe da bi nekoliko mejlova poslao partijskim prijateljima, a da dan provede u okolnim birtijama i kafićima, je nešto što javni servis nije mogao da dozvoli da plaća“.
Joksimović kao da je zaboravio da je koliko do juče radio u Radio televiziji Srbije u kojoj je mu je direktor bio pokojni Aleksandar Tijanić koji je takođe imao „samo srednju školu“ i kojem to nije smetalo da postane jedan od najznačajnijih novinara i urednika u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu.
O optužbama za nerad i provođenju dana „po birtijama“, uvredljivom obliku, načinu i tonu ovih izjava, izlišno je i govoriti. One bi zaslužile osudu i da ih je na bilo kom mediju, a pogotovo na javnom servisu, izgovorio i bilo ko drugi, a ne njegov direktor, kao osoba zadužena i odgovorna za poštovanje prava, normi i kodeksa u njenom radu.
Uzimajući u obzir sve navedeno, smatramo da je neophodno da sve nadležne i strukovne institucije reaguju u sličaju ove brutalne zloupotrebe javnog servisa na srpskom jeziku Radio televizije Kosova.
