Za potrebe jedne reprezentativne studije U Nemačkoj su testirani učenici koji su četvrti razred, poslednji osnovne škole u tamošnjem obrazovnom sistemu, pohađali uz zaključavanja. Kada su rezultati upoređeni sa pređašnjim, ustanovljeno je da su alarmantni, naveli su njeni autori iz Instituta za izučavanje školskog razvoja sa Univerziteta Dortmund.
Poređenje oko 4.300 učenika četvrtog razreda iz 2021. sa njihovim prethodnicima pet godina ranije je pokazalo da „pandemijska“ deca slabije čitaju.
„Izgubljena polovina školske godine naopravi zaostatak u veštini čitanja koji ne može da se nadoknadi pojedinačnim merama poput dopunske nastave“, rekla je za agenciju dpa direktorka IFS Nele Mekelveni.
„Ta deca startuju sa velikim problemima koji mogu da utiču na celo njihovo školovanje“, rekla je ona.
Često smenjivanje učenja na daljinu i odlaska u školu, gubitak časova i hibridni modeli nastave uticali su na veštinu svih grupa učenika četvrtog razreda.
Tako je, na primer, udeo onih koji dobro i veoma dobro čitaju pao sa 44 odsto 2016. na 37 odsto u pandemijskoj 2021. Uz to, 28 odsto učenika je slabo ili veoma slabo čitalo, u poređenju sa 22 odsto pet godina ranije.
Autori naglašavaju da je četvrti razred posebno kritičan, jer učenici sa petim razredom prelaze u novu fazu školovanja i novu školu.
U Nemačkom sistemu, prva četiri razreda čine primarno obrazovanje, odnosno osnovnu školu.
Od petog, dete prema afinitetu i akademskoj sposobnosti polazi u neku od tri škole sekundarnog obrazovanja: glavnu školu, realnu školu ili gimnaziju.
Veština čitanja – stepen tečnosti čitanja i razumevanje teksta – deca posebno razvijaju u osnovnoj školi. Ta sposobnost je ključna za sve druge predmete i preduslov uspešnog obrazovanja, pojasnila je Mekelveni.
Učenici četvrtog razreda iz 2021. danas su u prvom razredu neke škole sekundarnog obrazovanja. Postavlja se pitanje kako prolaze sadašnji đaci četvrtog razreda osnovne škole, posle čak dve godine pandemije.
„To nije bio deo istraživanja, ali možemo pretpostaviti da ta deca još slabije čitaju“, rekla je Mekelvenijeva.
Devojčice u proseku bolje čitaju od dečaka, mada uz slične razmere štetnih posledica pandemijske nastave. Deca iz porodica sa više od 100 knjiga u domu u proseku bolje čitaju od one koja kod kuće imaju malo knjiga. I tu je u obe grupe primetan pad po sličnoj stopi.
Razlika u veštini čitanja još više se produbila između dece sa migrantskim korenima i one koja ih nemaju.
Učenici koji uče pod manje povoljnim uslovima, na primer bez sopstvenog stola ili pouzdanog interneta, 2021. su čitali osetno slabije od vršnjaka sa dobrim uslovima.
Je li gubitak nadoknadiv? U Nemačkoj u mnogim mestima nedostaje nastavno osoblje, često upravo u osnovnoj školi, pa su pokrajinski ministri kulture nedavno razmatrali kako to može da se reši.
Političari se zalažu za reformu obrazovanja nastavnika, i narednih 10 godina trebalo bi, pre svega, da se obrazuje dovoljno nastavnika za sve stepene školstva.
Mekelvenijeva smatra da nadoknađivanje propuštenog treba da bude utkano u nastavu, ali da je važno i učenje prema individualizovanom planu za svakog učenika.
Za potrebe studije testirano je 4.290 učenika četvrtog razreda iz 111 škola. Učenici te generacije u Nemačkoj su od marta 2020. do testiranja u junu 2021 od 48 radnih nedelja samo 16 imali nastavu uživo.
