Browsing: Analiza

Izveštaj koji potpisuje Evropska inicijativa za stabilnost (European Stability Inititative, ESI), „Invented pogroms: Statistics, lies and confusion in Kosovo“, objavljen 19.2.2024, izazvao je puno negodovanja u domaćoj javnosti. Bavi se složenim društvenim fenomenom – iseljavanjem Srba sa Kosova, pristupom koji proizvoljno i tendenciozno minimizira, čak i negira ovaj fenomen, piše master sociološkinja i istraživačica u NVO Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) Dušica Jovičić*.

Odluka Centralne banke Kosova o zabrani upotrebe bilo koje druge valute osim evra u platnom prometu Kosova, a koja je stupila na snagu 1. februara, više od 20 dana nakon njene primene, donela je mnogo problema svima koji primanja ostvaruju u dinarima.

Ako postoji etnička pristrasnost u izveštavanju medija, to je uvek kršenje etičkog kodeksa novinara. Posledice su izuzetno opasne, jer takvo izveštavanje može izazvati strah i mržnju prema „drugome“, stvara začarani krug stereotipa i averzije. Može, na nesreću – uverili smo se, stvoriti podlogu za sukob.

Kosovo je decenijama zarobljeno u složenoj mreži etničkih tenzija, animoziteta i žalosnih slučajeva nasilja. Napori ka pomirenju u takvom okruženju su zanemarljivi, čak i uz primetan porast podrške međunarodne zajednice, koja je izdvojila značajna sredstva kako bi podstakla pomirljivu i kooperativnu dinamiku unutar kosovskog društva, pišu u autorskom tekstu direktor Afirmativnog centra za društvene akcije (CASA) Miodrag Marinković i šef odseka za istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) Ramadan Iljazi.

Uprkos relativno uspešnom kraju 2023. godine i primeni vizne liberalizacije za vlasnike kosovskih pasoša, odnosno ukidanju i najavi ukidanja režima nalepnica za kretanje vozila širom Srbije i Kosova, kao i čitavom moru tradicionalno lepih želja razmenjenih tokom novogodišnje i ostalih prazničnih noći, nije mnogo trebalo da svečarsku prvu polovinu meseca u životima Srba na Kosovu zamene uobičajeno sivilo, neizvesnost i tenzije. Poneka lepa vest brzo je „nestajala“ u mnoštvu drugih, mnogo manje pozitivnih ali, reklo bi se, uobičajenih.

Najpoznatiji, najnezavisniji i najozbiljniji lider Srba na Kosovu, Oliver Ivanović, ubijen je sa šest hitaca u leđa 16. januara 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici. Ni istine, ni pravde. Ni šest godina nakon zločina nema ozbiljnih istraga, nema optužnice – ne zna se ko su direktni izvršioci, ko nalogodavci. Nema je ni u Beogradu, ni u Prištini, ni pred Euleksom koji bi bar zbog procesa koji je vodio protiv Olivera Ivanovića, imao poseban interes da takođe sazna istinu.

Prema odluci Odbora Centralne banke Kosova od 1. februara stupa na snagu uredba prema kojoj će evro biti jedina valuta u platnom sistemu na Kosovu. Shodno njoj, srpski dinar više neće moći da se koristi. To je izazvalo brojne reakcije srpskih zvaničnika, dok su Srbi na Kosovu paket briga i problema sa kojima se suočavaju dopunili još jednim.

Tragični događaji u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kada je učenik od 13 godina ubio devetoro đaka i školskog čuvara, i u selima Malo Orašje i Dubona, gde je mladić ubio devetoro mladih u prvim danima maja, protesti “Srbija protiv nasilja”, kao i navodi o izbornoj krađi u Beogradu obeležili su 2023. godinu.

Dok se u ostatku Evrope i sveta razmišljalo o nastavku globalne demokratske recesije i svemirske trke, činjenici da je Indija prestigla Kinu po broju stanovnika, zauzimanju Nagorno Karabaha od strane Azerbejdžana, građanskom ratu u Sudanu, strahovima i mogućnostima u vezi sa veštačkom inteligencijom, kontraofanzivi Ukrajine koja je mnogo koštala a malo rezultata dala, napadu Hamasa na Izrael i globalnom zagrevanju uz temperature koje su oborile sve rekorde, na Kosovu je, iz ugla Srba koji tu žive i rade, u 2023. godini gotovo sve stalo u 24. septembar i malenu Banjsku.

Ulazak Srbije na šengensku belu listu 2009. godine u Beogradu je dočekan uz slavlje i olakšanje. To je značilo slobodu kretanja kroz Evropu, kraj noćnim morama od višečasovnih redova i maltretiranja na pragovima konzulata – da se građani koji imaju srpski pasoš konačno osete kao – ljudi.

To je drugi konkretno vidljiv znak ka mogućem povratku Srba u kosovske institucije koje su napustili pre više od godinu…

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova je statističko istraživanje koje se sprovodi na svakih deset godina sa ciljem da se prikupe…

Zločini nad novinarima su zločini protiv slobode izražavanja i slobode informisanja, i kao takvi su ozbiljni zločini protiv osnovnih ljudskih…

Petog novembra je tačno godinu dana otkako su Srbi na severu napustili sve institucije kosovskog sistema, uključujući policiju i pravosuđe.

Navršen je i peti mesec od nasilnog ulaska novih albanskih gradonačelnika u tri opštine na severu u kojima većinu čine Srbi. Između isteranih organa Republike Srbije koje Priština i zapadne zemlje koje su priznale Kosovo smatraju nelegalnim i novih kosovskih samouprava bez Srba, za koje se i sama Priština slaže da su nelegitimne, trpe građani. Sve teže mogu da dobiju dokumenta koja su u nadležnosti dva sistema.

Mesec je dana prošlo od sukoba u selu Banjska u opštini Zvečan, u kojima su, prema potvrđenim informacijama stradala četiri lica.

Za manje od godinu dana, dve su ključne odluke koje je donela Srpska lista: postavljanje barikada kojima je prethodio izlazak Srba iz kosovskih institucija i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova. Od obe je u međuvremenu odustala, bez ispunjavanja prethodno postavljenih uslova, a na „sugestiju“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Svakog 17. oktobra širom sveta obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, dan koji su Ujedinjene nacije priznale 1992. godine. Svake godine uzimamo u obzir napredak postignut u iskorenjivanju siromaštva, izazove koji ostaju, i šta činiti dalje.

Tragični sukob u Banjskoj 24. septembra je, malo je reći, dodatno antagonizovao Prištinu i Beograd, a Srbe na Kosovu još jednom opteretio besnim ratom narativa, poluoinformacija i dezinformacija, te pokazao da se njihov položaj ne shvata ni na Trgu Majke Tereze, ni na Andrićevom vencu. Niti to onima koji borave u zgradama na pomenutim adresama pada na pamet.

Skoro godinu dana nakon potpisivanja u Istanbulu, Rusija je 17. jula odlučila da ne obnovi Inicijativu za crnomorsko žito (BSGI) koja Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na globalna tržišta. Kako je istakao generalni sekretar UN, ova inicijativa je bila „svetionik nade u svetu kome je očajnički potrebna“.