Duže od nedelju dana na bankomatima Banke Poštanska štedionica na severu Kosova stoji obaveštenje da nisu u funkciji. Od početka primene odluke više puta je onemogućen unos dinara na Kosovo, uprkos tome što je u međuvremenu odobren „tranzicioni period“.
U toku ove nedelje, ispred filijala Poštanske štedionice koja je jedina u mogućnosti da izvrši isplatu u dinarima, formirali su se nepregledni redovi, a zaposleni u javnim institucijama su i protestovali ispred Banke Poštanska štedionica. Redovi su formirani nakon uplata plata, socijalne pomoći, dečjeg i roditeljskog dodatka, a onda i naknada za nezaposlene koje isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Ove isplate vršene su ograničeno na šalterima. Poslednji put u Severnoj Mitrovici je novca u bankomatima bilo 13. Februara. Bankomati Banke Poštanska štedionica u srpskim sredinama južno od Ibra, bez novca su ostali znatno ranije.
Dok od međunarodnih zvaničnika još uvek sporadično stižu apeli na Prištinu da uspori i odloži primenu odluke, građani uveliko osećaju negativan uticaj ove odluke na njihovu svakodnevicu.
„Primam socijalnu pomoć i dečji dodatak. Danas su mi dali samo dečji, a za socijalu kažu sutra. Videću. Možda da odem do Pošte, možda tamo imaju. Idu ljudi i u Rašku i u Novi Pazar da podignu“, kaže jedna Mitrovčanka sa kojom smo razgovarali ispred banke.
Svetlana je zdravstveni radnik. Kaže, život nam se usporio.
„Ne pamtim teži trenutak od ovog, u poslednjih 25 godina. Svakodnevni život nam se već usporio“, navodi.
Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi najavio je 21. februara da će kosovska vlada uskoro izaći sa predlogom deset mera koje bi trebalo da olakšaju situaciju sa platnim prometom.
Čekajući na međunarodne i domaće političke zvaničnike, četvoročlani advokatski tim iz srpske zajednice, odlučio je ove nedelje da preduzme nešto. Naime, oni su kosovskom Ustavnom sudu, podneli zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe Centralne banke Kosova polazeći od „efekta štete koja je naneta građanima“, uz zahtev da se ona suspenduje. U zahtevu stoji da se uredbom CBK krše osnovna ljudska prava: na imovinu, rad, obavljanje profesije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Jedan od pomenutih advokata Vasilije Arsić kaže da je Uredba CBK suprotna Ustavu, zato što CBK nema pravo da donosi takve odluke, jer je po Ustavu Kosova pitanje valuta regulisano zakonom, a ne propisom. Srpski advokat kaže da Kosovo još nema zakon koji reguliše koja valuta važi, a prema njegovim rečima, i dalje važi propis UNMIK-a koji priznaje dinar kao legalnu valutu.
Bivši šef Ustavnog suda i jedan od najboljih poznavalaca Ustava Kosova Enver Hasani rekao je medijima na Kosovu da je srpski advokat u pravu kada kaže da pitanje određivanja valute ne može da bude regulisano Uredbom, ali i da Ustavni sud nije bio pravo mesto za žalbu. Ujedno kaže i da niko ne može ustavno da ospori Uredbu CBK-a, jer nema ustavno ovlašćenje. Hasani odbacuje tvrdnje srpskog advokata o validnosti propisa UNMIK-a, pojašnjavajući da je „nadgledana nezavisnost prestala 2012. godine i da je od tada Ustav Kosova najviši pravni akt u zemlji“.
U međuvremenu, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak pozvao je Beograd i Prištinu na sastanak 27. februara u Briselu kako bi se razgovaralo o uredbi Centralne banke u Prištini o ukidanju dinara. Kosovski premijer Aljbin Kurti je to odmah odbio, istakavši da se o toj odluci ne može raspravljati.
Građani još uvek čekaju odgovore i ponuđena rešenja.
Zamenik predsednika Srpskog narodnog pokreta Branimir Stojanović je na panel diskusiji o ovoj temi u Severnoj Mitrovici rekao da se nada da će biti dovoljno mudrosti i pritiska međunarodnog faktora u narednom periodu da se nađe rešenje i odloži primena ove odluke, te da je gašenje platnog prometa u dinarima gašenje srpskih institucija. Navodi da Aljbin Kurti treba da odloži primenu ove odluke, Beograd da nađe alternativno rešenje, a mađunarodna zajednica da obnovi dijalog i sankcioniše one koji neće da sprovode odluke iz dijaloga.
Stojanović upozorava na „veoma ozbiljne posledice“ koje celokupna situacija može dugoročno da ostavi da ostavi i naglašava da je jedino rešenje političko. Kaže i da pitanje platnog prometa u dinarima nije bilo predmet dijaloga i da ne postoje nikakvi dogovori u tom smislu, koji bi trebalo da se sprovedu i da je formiranje Zajednice srpskih opština važan element koji nije sproveden, a da je dijalog upravo i postojao zbog nesporazuma Prištine i Beograda oko funkcionisanja institucija i nepriznavanja jednih prema drugima.
„Ne mogu ovi nesporazumi Beograda i Prištine da se preliju na ulicu i na ljude. Sad su se prelili direktno na ljude. Kako će da funckioniše jedna škola, dom zdravlja, oni ne postoje za kosovski sistem“, rekao je Stojanović i dodao da Republika Srbija za 25 godina nije uplatila jedan dinar ili evro bilo kojoj kosovskoj instituciji i da ne postoji nijedan legalan put da to uradi.
Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini je mišljenja da je odluka Centralne banke Kosova nesporna, ali da je važno da vremenski rok za njeno sprovođenje bude dovoljno dug.
Smatra i da Centralne banke na Kosovu i Srbiji mogu sa „jednim malim papirom da reše“ (problem), ali da to ne smeju.
„Čim se meša politika, onda se tu ništa ne rešava. Čim nema politike, onda sve ide kako treba“ kaže Šahini navodeći da politika ruši ekonomiju.
„Dolazimo u situaciju da se ovde živi bolje juče, nego danas“, dodao je predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini.
