Browsing: Analiza

Skoro godinu dana nakon potpisivanja u Istanbulu, Rusija je 17. jula odlučila da ne obnovi Inicijativu za crnomorsko žito (BSGI) koja Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na globalna tržišta. Kako je istakao generalni sekretar UN, ova inicijativa je bila „svetionik nade u svetu kome je očajnički potrebna“.

Sa jasnom namerom da ukaže na ekstremno loš odnos Prištine prema kosovskim Srbima, grupa iz lokalnog civilnog sektora, posetila je centar američke administracije početkom ove sedmice.

Shodno prethodnim najavama, ubrzo po zatvaranju biračkih mesta 14. februara 2021. godine, postalo je jasno da je Samoopredeljenje ubedljivi pobednik vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu. Aljbin Kurti se „vraćao u sedlo“ iz koga je izbačen nepunih godinu dana ranije.

Grad na granici između Poljske i Češke kojeg deli reka, a spaja nekoliko mostova, bio je prošle sedmice glavna destinacija grupe predstavnika nevladinih organizacija i medija sa Kosova, u aranžmanu NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.

Nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu za 14. februar 2021. momentalno su krenule pripreme za kampanju, a gotovo sva istraživanja javnog mnjenja su Pokretu Samoopredeljenje davala jasnu prednost nad ostalim učesnicima. Aljbin Kurti je obećavao „rad, obrazovanje, pravdu i zdravlje“ jer to „građani žele“.

Svako ko govori o Gazivodama kao o „vodi koju treba deliti“ pomaže Srbiji da stvori kontroverzu oko kosovske imovine, napisao je lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti na Fejsbuku sredinom septembra 2020. godine.

Posle višegodišnje pauze, Evropska unija je sredinom jula 2020. ponovo pokrenula dijalog Beograda i Prištine sa mrtve tačke. Iako su, zvanično, poslednji prethodni razgovori dve strane održani 2018, suštinski dijalog nije postojao od kraja 2015. godine. Nastavak je usledio nakon formiranja nove vlasti u Prištini, popuštanja kosovske strane u vezi sa taksama na uvoz robe iz centralne Srbije i neuspelog pokušaja Vašingtona da oživi pregovore „na svom terenu“. Aljbin Kurti se protivio Hotijevoj „nelegalnoj“ vladi i insistirao na njenom obaranju.

Odlazeći kosovski premijer Aljbin Kurti je odmah saopštio da ne prihvata odluku Ustavnog suda od 28. maja 2020. o uredbi predsednika Hašima Tačija kojom je dao mandat Avdulahu Hotiju iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) da formira novu vladu. Naime, Ustavni sud u Prištini je odlučio da nema potrebe za novim izborima na Kosovu i da je moguće formiranje nove umesto razrešene vlade.

U prvoj javnoj reakciji na smenjivanje svoje vlade u Skupštini Kosova marta 2020, Aljbin Kurti je naveo da je to bio „neophodan pad zarad potrebnog uzdizanja“, jer će „posle toga pobediti“.

Zbog namere Aljbina Kurtija da delimično ukine stopostotnu taksu na srpske proizvode početkom marta 2020. je održana vanredna sednica Skupštine Kosova na kojoj se raspravljalo o tome, zakazana je na inicijativu poslanika opozicije nakon što je premijer Kosova najavio da bi postepeno ukidanje takse počelo da se primenjuje od 15. marta.

Iako su se Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) retorički posvetili borbi protiv korupcije, vladavini prava i ekonomskoj obnovi, njihova „koalicija nade“ nakon parlamentarnih izbora početkom oktobra 2019. nije bila „lako (po)rođena“, istaknuto je u tekstu nemačkog lista Prese. Autor je primetio kako je očigledno da „večiti buntovnik“ Aljbin Kurti koji je u parlamentu bacao suzavac i bio borac protiv establišmenta, sada treba da vodi vlast na Kosovu koja je tek u poslednjem trenutku, dva dana pre isteka zakonskog roka, okončala koalicioni poker.

Prognoze koje su govorile da će održavanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova produbiti postojeću krizu – obistinile su se. Izlaznost koja je bila među najmanjima ikada zabeleženim na nekim izborima jasno je dovela u pitanje legitimitet svih odluka koje budu donosili novoizbarani predstavnici lokalnih sredina u narednom periodu.

Pokret Samoopredeljenje je odmah nakon dočeka Nove godine 2020. saopštio da će pokušati da postigne koalicioni dogovor sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), kako bi nova kosovska vlada počela sa radom u što skorijem roku. Predsednik Kosova Hašim Tači i šef Samoopredeljenja Aljbin Kurti su dogovorili konsultativni sastanak 6. januara.

Predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti je krajem oktobra 2019. saopštio da je obavio razgovore sa predstavnicima manjinskih, nealbanskih zajednica, i istakao da se raduje saradnji sa njima u novoj vladi. Nakon preliminarnih rezultata kosovskih izbora od 6. oktobra iste godine, najviše glasova dobila je njegova politička partija, pa se Kurtiju konačno ukazala prilika da bude mandatar za sastav sledeće kosovske vlade. Međutim, njeno formiranje nije bilo jednostavno.

Prema prvim nezvaničnim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu koje su tokom večeri 6. oktobra 2019. objavili albanski mediji pozivajući se na stranačke izvore, Samooporedeljenje Aljbina Kurtija i koalicija oko DSK Ise Mustafe su osvojili po 30 odsto glasova. Na drugom mestu se nalazila stranka DPK Kadrija Veseljija sa 22 odsto, a koalicija koju je predvodio Ramuš Haradinaj je osvojila tek 10,58 odsto glasova. “Radio sam neko vreme s njim, on (Kurti) je dobar prevarant”, poručio je odlazeći kosovski premijer. Nijedna stranka, kako se i očekivalo, samosatalno nije dobila potrebnu većinu za formiranje vlade.

Autor bestselera Rolf Dobeli 2020. godine objavio je “manifest o srećnom, smirenijem i pametnijem životu” naslovljen sa “Prestanite da čitate vesti”. “Jednostavno”, kaže Dobeli, “vesti narušavaju vaš duševni mir. Nije reč samo o besomučnom osećaju haosa, već i o trajno negativnim emocijama koje stalno izazivaju. Strah, uznemirenost, ljubomora, bes i samosažaljenje su danas dominantno izazvane vestima”.

Samoopredeljenje je maja 2019. zatražilo da se zakonom formira Institut za istraživanje genocida srpske države na Kosovu. Istovremeno, predsednik studentske organizacije na Univerzitetu u Prištini Medžit Ramusa je zatražio da se muzej genocida „locira u pravoslavnoj crkvi Hrista Spasa koja se nalazi u kampusu Univerziteta u Prištini”. Opozicija je krajem proleća najavljivala brzi pad vlade.

Nakon novembarske odluke da Srbi (sa severa) napuste sve kosovske institucije, što je uključilo napuštanje i političkih institucija, raspisani su vanredni izbori u četiri opštine na severu Kosova u kojima Srbi čine većinu stanovništva. Zbog osetljivog trenutka, odustalo se od prvobitnog termina, 18. decembra prošle, pa su izbori pomereni za 23. april ove godine.

Krajem novembra 2018. godine Skupština Kosova je na zahrev 42 poslanika raspravljala o “neuspehu i skandalu” u spoljnoj politici Prištine. Sednicu je ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli neuspešno pokušao da odloži pa je opzicija, između ostalog, insistirala i da vlada aktuelnog premijera Haradinaja podnese ostavku.

Krajem leta 2018. godine predstavnici opozicionih stranaka Albanaca na Kosovu su potvrdili da će pozvati na proteste kako ne bi dozvolili kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju da nastavi vođenje dijaloga sa Beogradom o korekciji granice. “Ni Kosovo, ni istočno Kosovo* neće da se deli, o nezavisnosti ne pregovaramo. Srbiji ništa ne dugujemo, novu patnju i nove kompromise ne prihvatamo”, kazao je na protestu u Prištini predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti.