Browsing: Analiza

Izlaz iz trenutne krize u kojoj se našla Srbija jesu izbori i normalno je što studentski pokret traži vanredne parlamentarne izbore. Ali, nije normalno da se predsednik opire zahtevu da raspiše te izbore. I nije normalno da svoju vlast brani batinašima koji tuku sve redom, napisao je u autorskom tekstu profesor Aleksandar Kavčić.

Odmah da kažem da ovo što pišem predstavlja moj lični stav, a ne stav nekog samozvanog glasnogovornika neke studentske liste koja, za sada, formalno, čak ni ne postoji, naveo je u autorskom tekstu u kome je iz svog ugla pojasnio izbornu matematiku glavnih protagonista narednih parlamentarnih izbora u Srbiji profesor i izumitelj Aleksandar Kavčić.

Nesreća na jezeru Gazivode, u opštini Zubin Potok, tokom koje je nastradao Albanac iz dijaspore, proteklih dana je predmet brojnih polemika i napisa u medijima. Došlo je i to toga da se sa tragedijom povežu Srbi koji su većinsko stanovništvo u opštini Zubin Potok u kojoj se ova tragedija dogodila.

Emotivnost u reakcijama zbog zatvaranja regionalnog TV kanala Aljazeera Balkans ne dolazi samo od šoka zbog njegove brzine i iznenadnosti.…

U decembru 2022. godine sever Kosova je ključao. Srbi su podigli barikade – ne jednu, ne dve, već najmanje četrnaest – postavljene po Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici.

Odnos zvaničnika prema medijima u zemljama zapada apsolutno prevazilazi sva naša lokalna balkanska iskustva. Samit NATO saveza u Hagu krajem juna 2025. godine bio je ogledalo tog odnosa.

Za Ujedinjeno Kraljevstvo, u suočavanju sa narastajućim globalnim neizvesnostima i nepredvidivostima, investiranje u zemlje Zapadnog Balkana, i saradnja sa njima, predstavlja geostrateški imperativ. Istovremeno, naš cilj je da pomognemo državama regiona da privedu kraju svoje procese evro-atlantskih integracija i da svojim građanima obezbede stabilniji i prosperitetniji život, navela je u autorskom članku specijalna izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs.

Nakon što smo pre tri meseca pokrenuli kampanju javnog zagovaranja u vezi sa nepoštovanjem jezičkih prava na Kosovu, vreme je da proverimo – da li se išta promenilo? Inicijativa koju su sproveli NVO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI), Radio Goraždevac i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) je ukazala na ozbiljne propuste u obezbeđivanju informacija na oba službena jezika, posebno na zvaničnim veb stranicama i društvenim mrežama pojedinih institucija.

Uoči meča Albanije i Srbije u Tirani, ulice glavnog grada više liče na poprište simbola nego na prostor sportskog slavlja. Između Beograda i Tirane simbolično se isprečilo Kosovo. Dok policija zatvara prilaze stadionu, crveno-crne zastave, uključujući i one sa mapama Velike Albanije, pesme o UČK i likovi Adema Jašarija – šalju poruku da je sport na Balkanu i dalje više od igre.

Centralna izborna komisija (CIK) nedavno je donela odluku da će sve četiri opštine na severu Kosova – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok – u predstojećem izbornom ciklusu, koji se očekuje u oktobru, imati manji broj odbornika u svojim skupštinama, i to po 15 predstavnika.

Nedostatak pojedinih dokumenata, kategorija i podkategorija, strateških planova kao i informacija o određenim konkursima, zaključak je nakon analize zvaničnog sajta i društvenih mreža Skupštine Kosova. Problem neusklađenog sadržaja nije ograničen samo na pisanu formu, već su i određeni video materijali u većini slučajeva dostupni samo na albanskom jeziku, bez propratnog audio ili pisanog prevoda na srpski jezik.

Ovo je pitanje koje se postavlja poslednjih dana. Ono posebno muči građane Kosova koji imaju samo srpska lična dokumenta izdata od strane MUP-a Srbije, odnosno policijskih uprava gradova sa Kosova izmeštenih u centralnu Srbiju. Zvanične odluke kosovskih vlasti nema, ali građani tvrde da na prelazima dobijaju upozorenja da te lične karte više neće moći da koriste za prelazak na kosovskim policijskim punktovima.

„Kosovo mora biti spremno da unapredi sopstvene interese. Mi u Velikoj Britaniji želimo Kosovo u Savetu Evrope“, navodi britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs u svom autorskom tekstu.

Komunikacija sa javnošću, uključujući dokumente, objave, saopštenja i druge sadržaje, dosledno je dostupna na tri jezika: srpskom, albanskom i engleskom, pokazala je analiza zvaničnog sajta i društvenih mreža srpskih nevladinih organizacija.

Veliki deo sadržaja na platformama za komunikaciju – uključujući dokumenta, objave, saopštenja, obaveštenja, kao i druge relevantne informacije – dostupan je na srpskom jeziku, čime se u velikoj meri omogućava pristup informacijama svim građanima bez obzira na jezik kojim govore, pokazala je analiza zvaničnog sajta i društvenih mreža Ustavnog suda Kosova. Ipak, uočene su i određene jezičke anomalije koje se ogledaju u neujednačenoj praksi u pojedinim kategorijama sajta, te digitalnih kanala komunikacije – pojedini sadržaji sadržaji nisu prevedeni.

Parlamentarni izbori održani 9. februara 2025. godine predstavljali su novo iskustvo za Kosovo. Bili su to prvi redovni izbori za poslanike, sprovedeni u skladu sa četvorogodišnjim ciklusom predviđenim Ustavom Kosova iz 2008. godine. Prethodna Vlada, koju je od 2021. godine predvodio Pokret Samoopredeljenje (LVV), bila je prva koja je ostvarila pun mandat. Ipak, izborna noć nagovestila je da se završava period relativne parlamentarne stabilnosti na Kosovu.

Kada je pre više od tri decenije ponovo uveden višestranački sistem, autor ovog teksta je sa entuzijazmom iščitavao programe svih partija, posećivao sve promotivne skupove i pratio međusobne debate kandidata, ne bi li se opredelio za najbolje. Da li je to tada bila mladost-ludost, ili se nešto u međuvremenu promenilo i kod partija i kod glasača?

Protkelih pola godine donele su značajne promene na globalnoj, ali i ovdašnjoj političkoj sceni. Među važnim političkim događajima na svetskom nivou izdvajaju se povratak Donalda Trampa na vlast u SAD-u, izbori u Evropskom parlamentu i odlazak petogodišnjeg izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, koga je zamenio danski diplomata Peter Sorensen.

Dezinformacije su neistine sa podlom namerom. Onaj ko ih plasira, ima cilj da slaže, prevari, prikrije, zataška ili navede na pogrešan zaključak.

Višedecenijska praksa u našim ratom zahvaćenim područjima je da se o sopstvenim zločinima ćuti, ali ne i o žrtvama. Moglo bi i obrnuto: Da se nad svojim žrtvama lamentuje, a o tuđim zločinima govori. Stručnjaci za tranzicionu pravdu već godinama upozoravaju na istorijski revizionizam širom zapadnog Balkana i hiperbolizaciju žrtava. Marginalizovani su pokušaji da se preduzme zajednički poduhvat utvrđivanja istorijskih činjenica, čak i u novijoj istoriji. Kada izostane etičnost, oslobađa se put propagandi i lažnim vestima. Moglo bi i obrnuto: U oluji propagande, gasi se istina. Čak i kada je u pitanju nasilje širokih razmera.