„Zakonom bi jasno bio definisan mandat ove institucije (Institut za istraživanje genocida srpske države na Kosovu) koja bi imala zagarantovani budžet i u kojoj bi bili zaposleni sposobni ljudi. Predlažemo i posebne treninge za sudije koji će suditi u slučajevima genocida Srbije”, kazao je poslanik Samoopredeljenja i bivši kosovski ombudsman Sami Kurteši.
On se založio i za osnivanje stalne parlamentarne komisije koja će se baviti ratnim zločinima i služiti kao veza između Vlade Kosova i pomenutog instituta, kao i za formiranje „posebne komore pri Tužilaštvu za ratne zločine sa dovoljnim brojem tužilaca”.
Opozicija najavljuje pad vlade
Poslanica kosovske skupštine iz Demokratskog saveza Kosova Vjosa Osmani je potvrdila krajem istog meseca da će se lideri tri opozicione partije (DSK, SDP, Samoopredeljenje) sastati kako bi intenzivirali saradnju po pitanju sadržaja predloga za izglasavanje nepoverenja vladi PAN koalicije koju je predvodio Ramuš Haradinaj.
Iz Samoopredeljenja je saopšteno da su svesni da opozicija nema dovoljno glasova za obaranje vlade, ali da će ih tražiti među poslanicima vladajućih partija.
Naime, DSK, SDP i Samoopredeljenje su u tom trenutku imali 56 poslanika u kosovskoj skupštini, a za izglasavanje nepoverenja vladi je neophodna prosta većina svih poslanika kosovske skupštine, odnosno 61 glas. Oni su odbili da po ovom pitanju sarađuju sa Srpskom listom.
Nepodobni nisu pozvani
Sredinom juna je u centru Prštine održana ceremonija obeležavanja 20 godina od dolaska NATO snaga na Kosovo. Prisustvovali su joj i Bil Klinton i Medlin Olbrajt, ali ne i „nepoželjni”, izvestili su prištinski mediji.
Na skupu nije bilo Aljbina Kurtija, a iz Samoopredeljenja su saopštili da su manifestaciji prisustvovala dvojica njihovih poslanika: Valjon Ramadani i Alji Ljajći.
Kurti je, u trenutku održavanja ceremonije, govorio na konferenciji za novinare sazvanoj povodom 14 godina od osnivanja Pokreta Samoopredeljenje.
Iz Demokratskog saveza Kosova je saopšteno da Isa Mustafa takođe nije bio pozvan na proslavu.
„Gospodin Mustafa nije bio pozvan ni kao predsednik (partije), ni kao bivši premijer. Nismo hteli da pokrećemo tu temu zato što su obeležavanju prisustvovali stranci”, rekao je portparol DSK-a Besijan Mustafa.
Razgraničenje sa Albancima: Projekat koji nije uspeo
Može se reći da „projekat Srbije o podeli Kosova nije uspeo, ali da ideja i dalje nije ugašena“, kazao je lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti na konferenciji „Glas naroda oko velikog finala između Kosova i Srbije, drugi deo“, održanoj u organizaciji Istraživačkog instituta za evropska pitanja i razvoj (RIDEA) krajem juna 2019. u Prištini.
Tom prilikom su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja Albanaca na Kosovu oko konačne faze dijaloga prema kojima je 32 odsto anketiranih građana podržavalo korekciju granice između Kosova i Srbije u zamenu za globalno priznanje Kosova i otvaranje puta ka članstvu Kosova u UN. Zajednicu opština sa srpskom većinom sa izvršnim ovlašćenjima podržavalo je samo devet odsto ispitanih građana u zamenu za de fakto priznanje Kosova od strane Srbije, dok je samo sedam odsto podržavalo nastavak statusa kvo u odnosima Kosova i Srbije.
„Projekat Srbije o podeli Kosova je nazvan ’razgraničenje sa Albancima’, a na Kosovu je nazvan ’korekcija granice uz bolan kompromis’. Imali smo dva naziva za istu stvar, ali novi nazivi su stare stvari. Zato možemo reći da imamo razloga da se radujemo, ali ne i da slavimo, jer samo projekat nije uspeo, ali je ideja i dalje živa“, kazao je Kurti.
On je dodao da nije Priština ta koja se protivi pripajanju Preševske doline Kosovu, već Beograd, a da put Kosova ka EU ne prolazi kroz Beograd, već da put Srbije, kojoj je glavna prepreka za članstvo nepriznavanje Kosova, prolazi kroz Prištinu.
„Srbiji se žuri i treba joj sporazum za integraciju u EU, a nama je potrebno priznanje pet država članica koje nas nisu priznale“, istakao je Kurti.
Delegacija Kosova proglašena neustavnom
Ustavni sud Kosova doneo je krajem juna 2019. odluku prema kojoj se pregovaračka delegacija Kosova u procesu dijaloga za Srbijom proglašava neustavnom.
„Sud je utvrdio da državna delegacija koja je osnovana osporenim zakonom nije predviđena Ustavom i nije predviđena unutar oblika vladanja i podele vlasti. Kao takva, državna delegacija se ne može uključiti u uzajamno dejstvo podele, kontrole i balansiranja vlasti i ne može se mešati u oblik vladanja, odnosno u strukturu podele vlasti kao što je utvrđeno članom 4 Ustava”, navedeno je u odluci Ustavnog suda.
Haradinaj podneo ostavku
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je narednog meseca podneo ostavku na poziciju premijera Kosova budući da je dobio poziv od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u svojstvu osumnjičenog.
„Podnosim neopozivu ostavku na poziciju premijera Kosova. Želim da vam se zahvalim na ukazanom poverenju i podršci. Razlog je taj što sam dobio poziv od Specijalizovanih veća u Hagu kao osumnjičeni”, kazao je 19. jula na zasedanju vlade Ramuš Haradinaj.
Poziv iz Haga upućen Haradinaju zatekao je mnoge na Kosovu. Ipak, Aljbin Kurti je kazao da je ostavka Haradinaja „zakasnela i iz pogrešnog razloga“ jer je, prema njegovom mišljenju, mnogo ranije trebao da je podnese.
„Kao na primer kada je promenio stav o demarkaciji sa Crnom Gorom, kada je sebi povećao platu, kada je po odborima imenovao ljude sa istim prezimenom ili partijskom knjižicom. Mi smo bili protiv Specijalnog suda. Nama su potrebni normalni sudovi protiv kriminala i korupcije u miru, a ne još jedan specijalni sud protiv navodnih ratnih zločina OVK. Oni koji su glasali, ucenili su sebe i celo Kosovo geopolitičkim interesima van naše kontrole“, naveo je Kurti.
Haradinaj je po drugi put podneo ostavku na mesto premijera, na koje je izabran septembra 2017. godine, uz podršku Srpske liste.
Ostavku je iz istih razloga podneo i 2005. godine kada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu pred kojim je bio optužen za ratne zločine. Sedam godina kasnije, 2012. je oslobođen svih optužbi. Bilo je to ponovljeno suđenje, nakon što je isti sud 2008. godine doneo oslobađajuću presudu po optužbama protiv njega u vezi kršenja ratnih zakona.
Predsednik vladajuće Demokratske partije Kosova, tada istovremeno i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je sutradan izjavio da su prevremeni izbori na Kosovu, nakon ostavke Ramuša Haradinaja, neizbežni.
Raspuštena Skupština Kosova
Šesti saziv Skupštine Kosova je raspušten 22. avgusta 2019, čime je otvoren put za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, krajem septembra ili početkom oktobra.
Za raspuštanje je glasalo 89 poslanika, jedan je bio protiv, a dvoje uzdržano. Poslanici su glasali za raspustanje bez diskusije, a sednici nisu prisustvovali poslanici Srpske liste.
Predizbornu koaliciju gotovo momentalno su ozvaničili Alijansa za budućnost Kosova (AAK) premijera u ostavci Ramuša Haradinaja, i Socijaldemokratska partija (SDP) gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetija.
PROČITAJTE JOŠ:
- Tako je govorio Kurti: Hronologija jednog protivljenja
- Sezona suzavca: Zajednica ne prolazi
- ZSO kao povod za unutrašnju političku borbu kosovskih Albanaca
- Kako je osumnjičeni za upotrebu oružja postao najpopularniji političar na Kosovu
- Zašto je Aljbin stavio kravatu?
- „Zajednica je rasistička, antidemokratska i mrtva”
- Sever nije Krim: Kriza zbog predloga o podeli Kosova
- Oči, krila i skupštinske igre: Samoopredeljenje zahteva izbore
O predizbornoj koaliciji su razgovarali Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, a kamen spoticanja je bila premijerska pozicija.
Samoopredeljenje nije odustajalo od namere da Kurti bude kandidat za premijera, a Demokratskom savezu je nudilo mesto predsednika Skupštine i predsednika Kosova po isteku mandata Hašima Tačija.
Većina partija Albanaca na Kosovu se izjasnila da neće stupati u koaliciju sa Demokratskom partijom Kosova Kadrija Veseljija koja je, inače, od proglašenja nezavisnosti 2008. uvek bila deo vlasti.
Izbori zakazani za 6. oktobar
Za prevremene parlamentarne izbore 6. oktobra 2019. nominovano je šest premijerskih kandidata: Kadri Veselji iz Demokratske partije Kosova, Ramuš Haradinaj ispred koalicije Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska partija, Fatmir Ljimaj iz koalicije Socijaldemokratska inicijativa i Alijansa za novo Kosovo, te Nenad Rašić iz koalicije Sloboda.
Dva kandidata su dolazila iz političkih partija koje su u prethodnom sazivu bile u opoziciji: Vjosa Osmani iz Demokratskog saveza Kosova i Aljbin Kurti iz Samoopredeljenja.
Njih dvoje su momentalno odbacili mogućnost da dijalog sa Srbijom predvodi predsednik Kosova, zagovarajući ključnu ulogu Vlade Kosova u tom procesu.
„Treba da formiramo pregovarački tim koja treba da ima određenu strategiju i principe za dijalog kako se ne bi stvorila kakofonija. Ali, to ne može da se desi odmah. Potrebna nam je jedna komisija koja će da razmotriti 33 postignuta sporazuma između 2012. i 2017”, kazao je Kurti.
On je dodao i da takse na srpsku robu nisu politika Samoopredeljenja, te da će u slučaju da stekne poverenje kosovskih glasača na predstojećim izborima, otpočeti dijalog sa kosovskim Srbima i Briselom o pregovorima sa Srbijom.
„Verujemo da na Kosovu postoji dublji problem od kriminala i korupcije, a to je oteta država. Pravna država je do sada, u stvari, više nego bitna, jer ako ne uspemo da oduzmemo državu od ovih ljudi, nećemo imati nikakvu perspektivu“, rekao je Kurti
On je započeo svoju izbornu kampanju u Mitrovici,a po završetku izbornog skupa bio je i u selu Bistrica, koje se nalazi u opštini Leposavić. Tamo je posetio porodicu Fatime Hetemi, koja je, kako je naveo, „herojski pala zajedno sa Fehmijem i Đemijem Ljadrovcijem”.
„Prošlo je više od dve decenije od završetka rata, međutim, na severu Kosova, u selu Bistrica, u Albaniku (Leposavić), sloboda još nije nastupila“, napisao je Kurti u objavi na Fejsbuku.
Zainteresovan za Srbe, ne i za Srpsku listu, pet tačaka za dijalog
Neposredno uoči izbora Aljbin Kurti je, uz Vjosu Osmani, važio za najvećeg favorita. Najavio je velike promene ukoliko njegova partija pobedi, a kao najpoželjnijeg koalicionog partnera označio je DSK. Kada su srpske partije u pitanju, poručio je da će tražiti saveznike van Srpske liste, te da ministar iz redova srpske zajednice ne mora dolaziti iz parlamentarne partije, odnosno da ne mora osvojiti poslaničko mesto.
„Zainteresovan sam da deo vlade budu i nesrpske manjine i Srbi van Srpske liste. PDK i Srpska lista, nijedna nije stranka, već su države: jedna država Kosovo, druga Srbija, pa moraju ostati u opoziciji. Ali, pozvaćemo Srbe koji priznaju kosovske institucije poput Rašića. Nigde u Ustavu ne piše da poslanik treba da postane ministar, možemo da imenujemo nekoga spolja. PDK je zarobila državu i izgubila sebe – oni moraju ostati u opoziciji. Oni moraju da postanu stranka, kao i Srpska lista. Ja nisam protiv Srpske liste samo zato što imaju takvo ime, već sam protiv njih jer pišu dokumente kao 90-ih, kao u Miloševićevo doba“, rekao je kandidat Samoopredeljenja za premijera.
Kurti je otkrio i sopstveni plan za nastavak dijaloga sa Srbijom. Najpre će obavezu pregovora preuzeti na sebe, a potom organizovati unutrašnji dijalog sa kosovskim Srbima. Nakon toga će pregledati 33 postignuta sporazuma kako bi dobio informacije na osnovu kojih će sa naslednikom Federike Mogerini imati „dijalog o dijalogu“, a od koga očekuje dogovor o tome „kako voditi dijalog sa Srbijom“.
Preduslov njegovog plana je nacionalni konsenzus vlasti i opozicije, formiranje pregovaračkog tima i usvajanje platforme koja će sadržati zahtev Srbiji za priznanje i reparaciju ratne štete.
Novi nastavak nastavak analize političkog delovanja Aljbina Kurtija čitajte na portalu radiokim.net u rubrici “Analiza” u nedelju, 30. aprila.
