Hasani, koji je bio i predsednik Ustavnog suda, izjavio je za KTV da je ozbiljnost zahteva međunarodne zajednice „ponižavajuća jer izražava duboko nepoverenje“.
„To je ponižavajuće iz jednog razloga, zahtev koji se pojavio ovim intenzitetom ima veze sa nedostatkom poverenja u Kurtija u pogledu ispunjenja preuzetih obaveza“, kazao je Hasani.
Po njemu, sadržaj nacrta Statuta ZSO razrađen je Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom, što nije urađeno bez znanja kosovske strane.
Takođe je ocenio da posrednici za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije nisu „upropastili dijalog“ već je sa njima dijalog institucionalizovan.
„Mislim da nisu zakazali, implementacija nije stopostotna. Oni su stvorili pravni okvir i uveli pitanje dijaloga Kosovo-Srbija u evroatlantske mehanizme naših evroatlantskih integracija. To ranije nije bio slučaj. Dijalog Kosova i Srbije nije bio ovakav ranije, deo ovog trenda. To je institucionalizovano, oni su napravili pravni okvir“, rekao je Hasani.
Govoreći o direktnom uključivanju kosovskog premijera i njegove stranke Samoopredeljenja u izbore u Severnoj Makedoniji, Hasani je naveo da je intervencija Kurtija podelila tamošnje Albance i homogenizovala makedonski faktor.
„Ono što je Kurti uradio je izvesno: hegemonizovao je makedonsko-slovenski faktor i podelio albansku zajednicu i to se danas vidi. Ali, i bez Kurtijeve intervencije, samo da su se politički borili među sobom, ovo bi bio rezultat. Rekao sam da je greška kada je Demokratsku uniju za integraciju (DUI) okrenuo protiv VMRO. Albanci ne bi trebalo da igraju tu igru. Loša stvar je što su bili podeljeni, inače nije bilo velike promene u koaliciji VLEN-u, kakav god da je rezultat sa pet poslanika, jasno je da je poverenje veće za one iz DUI“, zaključio je on.
