Browsing: Analiza

Da bi došlo do pomirenja između dva naroda, moramo imati na umu tri stvari koje francuski filozof Pol Riser predlaže kada govori o načinima na koji se različiti narodi zbližavaju: poznavanje kulture druge strane, kritička revizija istorije jednih i drugih, kao i međusobni oproštaj grehova, podseća u autorskom tekstu publicista Škeljzen Gaši.

Razmena ZSO-za-sporazum počinje da se predstavlja kao krucijalni uspeh i dostignuće pregovaračkog procesa. To je, slutim, formula po kojoj će Beograd srpskoj javnosti “prodati” rešenje, predstavljajući se kao nepokolebljivo odlučan branitelj mučnog položaja srpskog naroda na Kosovu. Političari će pritom sačuvati ono što im je najvažnije: kanal bezpogovornog uticaja na kosovske Srbe koji se ostvaruje preko pažljivo odabranih poslušnika iz Srpske liste, piše dugogodišnji novinar i urednik Boško Jakšić.

Ponovo pokrenuti posle 20 meseci blokade u julu ove godine, a predvođeni novim specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom, Briselski pregovori su od početka bili ograničeni i podrivani Grenelovim paralelnim, tajnim pregovaračkim procesom. Potpisivanjem Vašingtonskih dokumenata Briselski proces je de fakto redukovan na pred-pregovore, pa početak pravih pregovora čeka ishod američkih predsedničkih izbora, odnosno dolazak na vlast nove administracije, smatra Bodo Veber iz berinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).

Dijalog (Beograda i Prištine) je poslednjih godina ometen predlogom o prekrajanju granica između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim aspektima podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji odnosa, piše u autorskom tekstu Dejvid L. Filips*, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija (Menhetn, Njujork).

Dok se predsednik Kosova Hašim Tači trenutno bavi samo sobom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je postao pravi vuk u međunarodnoj i regionalnoj politici. Što jes’ – jes’, i on se bavi sobom, ali on ti je, brate, Srbija, pa se to podrazumeva. Kad se bavi sobom, bavi se i nacijom u isto vreme.

Izvođenje nastave i prenošenje znanja zahteva neposredan rad sa učenicima, postavljanje ciljeva i ishoda rada u nastavnom procesu i njihovo proveravanje kroz prisustvo i angažovanje učenika na času. Učenje na daljinu postalo je poseban izazov, kako za zaposlene u školi (učitelje, nastavnike, stručne saradnike), tako i za učenike i roditelje, smatra diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Valentina Nikolić.

Posredovani pokušaji uređenja života, ili današnjim rečnikom kazano „normalizacije odnosa“, između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji traju bezmalo dve i po decenije. Tačnije, još od vremena kada su prekaljeni, ali ne i tako uspešni, posrednici iz doba Jugoslovenske krize: Oven, Stolteberg, Mazovjecki, Ren i drugi pokušali da posreduju u postizanju dogovora o obrazovanju. Nakon toga su usledila manje ili više neuspešna nastojanja da se pronađu rešenja u različitim oblastima, od energetike do statusnih pitanja.

Nešto manje od 70 odsto posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi nezadovoljno je aktuelnim modelom nastave koji se trenutno primenjuje u školama.

Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti su 04. septembra 2020. godine, u Vašingtonu u Beloj kući, potpisali pisma o namerama nakon pregovora koje je organizovala administracija Donalda Trampa. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), „think tank“ iz Beograda, je objavio detaljnu analizu dokumenata koji su potpisani, i izneo ocene dogovorenih tačaka, kao i mogućih dobitaka i gubitaka. Presednik upravnog odbora CDDRI Dušan Lj. Milenković osvrnuo se na najvažnije.

Nešto manje od tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi naveli su da nemaju pravovremene i tačne informacije u vezi sa epidemiološkom situacijom u njihovom neposrednom okruženju.

Svako rešenje koje bi se rodilo iz briselskog procesa, na koncu će doći na superviziju u Savet bezbednosti, a u tom telu, ono, ako nije stvarni kompromis – nema nikakve šanse da dobije „zeleno svetlo“ svih pet članica najvišeg tela Ujedinjenih nacija, piše u autorskom tekstu politikolog Cvijetin Milivojević.

„Uprkos brojnim vezama i kvalitetnim partnerstvima koja su uspostavljena, civilni sektor u Srbiji je na neki način „sam“ jer su sa druge strane organizacije koje, budući posvećene nastavku i zaokruženju procesa izgradnje države Kosovo, teško mogu razumeti „naše“ dileme i razlike u mišljenju. A potrebno nam je. Sa jasnim, deljenim razumevanjem toga šta je normalizacija, možemo biti ozbiljna grupa za pritisak, takva koja će dopreti do donosilaca odluka“, piše u autorskom tekstu za RTV Kim izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

Brisel je dobio novu šansu da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, ali je taj proces dug i bremenit, složili su se Borko Stefanović, Rada Trajković i Augustina Paljokaj na debati Mitrovačkog društvenog kluba.

Više od polovine posetilaca portala radiokim.net koji su učestvovali u našoj anketi i negativno odgovorili na pitanje da li će se ovog leta odmarati na moru, glavni razlog za takvu odluku vidi u strahu od zaraze koronavirusom.

Proklamovanje službene ravnopravnosti albanskog i srpskog jezika na Kosovu postavilo je visoko lestivcu za kosovske institucije kada je zaštita jezičkih prava u pitanju. Pored često navođenih finansijskih i kadrovskih ograničenja, poteškoće u ostvarivanju dvojezičnosti na Kosovu proizlaze i iz ređe pominjanog odsustva volje za njenim poštovanjem, ali i iz neadekvatnog razumevanja toga šta ona tačno podrazumeva, navodi u autorkom tekstu za RTV Kim Ognjen Gogić, menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” u NVO „Aktiv“.

Svi Srbi na Kosovu razumeće svaku reč ovog teksta i iz njega pročitati i lična iskustva i složenost situacije u kojoj žive. Svako ko ga čita, a da mu je albanski maternji, s pravom će posumnjati, jer se ispovesti nevidljvih ljudi i priče o incidentima gotovo nikada se ne nađu u izveštajima medija u Prištini, piše u autorkom tekstu novinarka Jelena L. Petković.

EU je suočena sa suštinskim pitanjima sopstvenog uređenja, odlaskom jedne od najuticajnijih i najvećih zemalja (Velike Britanije) i kolapsom iluzije o evropskoj solidarnosti tokom kovid-19 pandemije, pa su njeni prioriteti neminovne ekonomske posledice. Dakle, EU je fokusirana na internu konsolidaciju, a proces širenja je i pre toga „privremeno obustavljen”. Zato EU trenutno nema šta da ponudi Kosovu i Srbiji, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO “Aktiv”.

Ništa se, suštinski, ne zna o tom Vašingtonskom sastanku i njegovoj pripremi, odnosno pregovorima koji će se tamo voditi. U toj opštoj zabuni, nameće se utisak da su mu vodeći principi odsustvo svake transparentnosti, zamagljivanje stvarnosti i licemerstvo. Dok Grenel – ponovo – insistira da će se prvenstveno pregovarati o ekonomskim temama i da sastanak nema za cilj neki sveobuhvatni sporazum, predsednik Tači, pak, najavljuje veliki sporazum. Ta protivrečnost budi strah na Kosovu i u Evropi da iza inicijative ne stoji novi pokušaj „guranja“ nekog sporazuma o razmeni teritorije, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije (DPC).

Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).

Kosovski mediji ni nakon 20 godina nisu dorasli obavezama javnih glasila u postratnom društvu. Propuštena je prilika da Gašijev primer posluži kao pokretač za rasprave o bolnim temama koje su dugo bile gurane pod tepih, navodi u autorskom tekstu novinarka Una Hajdari.