Browsing: Analiza

Skoro svi društveni odnosi, upravo suprotno potrebama, zasnovani su na neistini i neznanju. U takvom društvu nemoguće je doći do istine, a bez saznavanja istine i suočavanja sa njom nemoguće je krenuti dalje. Ostaje se u magnovenju u kojem su Albanci i Srbi, u najvećoj meri, spremni samo za svoje viđenje istine. Umesto da se protiv neznanja bore na svim nivoima, nosioci vlasti neznanje prisutno u masama zloupotrebljavaju za svoje dnevnopolitičke (često prizemne) interese. Ovakvo stanje, nažalost, odgovara kvazi elitama, uključujući i međunarodnu zajednicu, piše u autorskom tekstu dr Aleksandar Ćorac.

Svedoci smo da se Zapadni Balkan suočava sa mnogim izazovima, počevši od političkih, socijalnih, ekonomskih, pa do integracijskih. Zahvaljujući situaciji nastaloj usled pandemije kovida-19, došlo je do povećanja količine radikalizma ili nacionalizma, što se, hteli mi to ili ne, mora prihvatiti kao opasnost jer već započete pozitivne procese ponovo vraća na početak, piše doktor ekonomije i bivši presednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.

Politika veoma često kreira pravi trenutak, ali i onaj kada nije baš idealno vreme da se nešto dogodi. Preko tri decenije traje najaktivniji deo konflikta između Srba i Albanaca i vrlo često se pomisli da je kraj blizu, ali se onda stvori novi procep i sve kreće iz početka. Pomirenje je težak i neophodan proces, kako bi sukobljena društva mogla da krenu napred. Kako god, smatram da je pogrešno čekati konačni sporazum kako bi se definisali odnosi, piše u autorskom tekstu novinar Idro Seferi.

Neće zvučati ohrabrujuće, ali pitanje Kosova i Metohije je od one vrste problema koji, jednostavno, nikada neće biti do kraja rešen, čak ni onda kada bi Srbija (tačnije, neka njena vlast) i de fakto i de jure priznala kosovsku nezavisnost, što se sada uzima kao ključ za konačno rešenje enigme tog tamnog vilajeta, navodi u autorskom tekstu novinar Ranko Pivljanin, aktuelni urednik i kolumnista na portalu Nova.rs.

Koliko ste ljudi danas videli bez maske ili sa maskom koja prekriva samo usta ili visi ispod brade? Da li ste poštovali dva metra rastojanja u samoposluzi? Da li ste oprali ruke kako treba čim ste ušli u kuću? Da li ste odgovorni prema sebi u svojoj pandemijskoj svakodnevici i podjednako važno, da li ste odgovorni prema drugima, pita u autorskom tekstu Nenad Šebek, dugogodišnji novinar, konsultant za medije i građansko društvo.

Za vakcinaciju se u Srbiji, prema poslednjim izveštajima medija, prijavilo više od 850 hiljada ljudi, a vakcinisano je oko pola miliona. Krajem decembra, nakon prvih primena vakcine protiv kovida-19 u svetu, pitali smo vas da li ste opušteniji. Rezultati ankete su prilično izjednačeni, ali kao da se naslućuje „svetlo na kraju tunela“.

Što bi rekao jedan moj prijatelj: “Da ovde očekuješ promene je kao da gledaš u kurje oko, i očekuješ da ti namigne“. Ovo je svakako stav koji proizilazi iz očajanja zbog situacije u našem društvu ali, nažalost, velikim delom i iz iskustva, piše izvršni producent i direktor RTV Kim u Čaglavici Isak Vorgučić.

Zbog različitih prioriteta glavnih zainteresovanih strana, kao i političkih i socio-ekonomskih okolnosti, postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine nema veliku perspektivu u 2021. godini. Iako se očekuje da se dijalog nastavi, eventualno intenziviranje po pitanju postizanja sveobuhvatnog sporazuma se može očekivati najranije od druge polovine 2022. Drugačije će, možda, biti kada je u pitanju sprovođenje ranije dogovorenih sporazuma, piše programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Mitrovice Lazar Rakić.

Predominantne nacionalističke kulture sećanja na ratove devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije izgradile su naraciju o kolektivnoj žrtvi koja ima uverenje o vlastitoj apsolutnoj pravdenosti, kao i uverenje o sebi kao jedinoj žrtvi svireposti i nepravde. Ovaj narativ koji se prepoznaje, kako u samom činu zabrane emitovanja audio serijala, tako i u komentaru urednice Radio Kosova, ima za cilj uspostavljanje isključivog monopola nad statusom žrtve, piše koordinator programa tranzicione pravde Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Marko Milosavljević.

Građani Kosova različite etničke pripadnosti veruju da je krajnje vreme da Kosovo izađe sa nacionalnom strategijom koja ima sveobuhvatni pristup za suočavanje s prošlošću. Međutim, svaka grupa ima svoje prioritete koji se nužno ne podudaraju. Sve zabrinutosti treba rešavati u okviru inkluzivne strategije kako bi Kosovo moglo da krene ka mirnoj budućnosti. Ovo su nalazi iz istraživanja koje je sprovelo kosovsko civilno društvo.

Neko bi zlurado mogao da primeti da su na Kosovu krivična dela postala kriterijum za bavljenje politikom. Bilo kako bilo, raspisani su novi izbori za 14. februar, simbolično, na Dan zaljubljenih. Taman da svi imamo priliku da pokažemo svoju ljubav i privrženost političkim elitama, piše programski direktor Nove društvene inicijative (NSI) Miloš Milovanović.

Institucije bez transparentnosti ne postoje. One ne mogu biti svedene na osećaj odgovornih za pravdu, a jesu. Bez mehanizama za uključivanje građana u odlučivanje, mehanizama kontrole trošenja zajedničkog novca, institucije su skupi i loši servisi. Jedino lošije od nepostojanja mehanizama je kada su mehanizmi puka forma. Propisi bez građana, građani bez inicijative i ideja, piše ekonomista i NVO aktivista Veljko Samardžić.

Da bi Asocijacija/Zajednica srpskih opština predstavljala centralni deo kompromisa između Kosova i Srbije, čini se da će biti potrebno njeno dalje pravno i političko osnaživanje. Opcije za Kosovo su prilično ograničene zbog presude Ustavnog suda Kosova od 23. decembra 2015. godine. Međutim, još uvek postoje šanse, uključujući i uspostavljanje ASO/ZSO kao hibridnog mehanizma, piše Ramadan Iljazi, viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS).

Кosovske vlade su potrošile preko dve milijarde dolara na isplate ratnim veteranima (trenutno 46.000 njih) tokom protekle dve decenije. U pitanju je novac koji je Кosovo „zaradilo“, pre svega, od Sjedinjenih Država, Evropske unije i MMF-a, piše ekspert za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj.

Odlazeća godina ostaće upamćena po pojavi kovida-19, novog virusa koji je odneo brojne živote, promenio svakodnevicu građana, znatno oslabio privredu i ekonomiju. Međutim, politička nestabilnost, više promena vlasti i hapšenje nekadašnjih najuticajnih političkih lidera, svakako će ostati upamćeni na Kosovu. Ne treba zaboraviti ni brojne incidente i krađe zabeležene u srpskim sredinama.

Prema dostupnim podacima iz prošle godine, čak 89 procenata onih koji koriste internet u Srbiji ima nalog na Fejsbuku. Krajem septembra pitali smo vas: koliko prijatelja imate na (još uvek) najpopularnijoj društvenoj mreži, a koliko njih vam zaista nešto znači u stvarnom životu?

Transparentnost u funkcionisanju Fonda za razvoj je u najmanju ruku upitna, i to u svim svojim fazama. U javnosti je jedino poznato da Fondom upravlja Upravni odbor od tri člana kojim predsedava Specijalni predstavnik Evropske unije. Međutim, ne postoji javni dokument koji opisuje razvojne ciljeve ili očekivane rezultate koji se žele postići sredstvima Fonda, niti postoje merljivi pokazatelji uspeha. Takođe nema informacija o modalitetima upravljanja Fondom, sistemom izveštavanja ili mehanizmima komunikacije sa građanima, piše u autorskom tekstu Dragiša Mijačić iz InTER-a.

Nekome ko piše iz Beograda je teško da objektivno oceni bezbednosne prilike na Kosovu. U zavisnosti od toga kako se informiše, smatraće da je reč o prostoru na kome je sukob i dalje svakodnevnica, punom ekstremista, „lažnoj državi“, slučaju u kome je „zamrznuti konflikt“ najmanje loše rešenje. Tu je i problem pristrasnosti. Da bi se situacija sagledala objektivno, poželjno je da se o Kosovu ne razmišlja (samo) u kontekstu „kolevke Srpstva“. Uostalom, Srbi su tamo „ne-većinska zajednica“, važan deo kosovske multietničnosti, smatra izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković.

Izgradnju Autoputa mira će platiti građani Srbije i Kosova kroz kredite za koje ćemo se zadužiti kod evropskih banaka – Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma verovatno će izgradnja ovog autoputa biti delom finansirana i od kredita uzetog od DFC-a, razvojne banke Sjedinjenih Američkih Država. Na ovaj način DFC ulazi u trku na kreditnom tržištu Zapadnog Balkana na kome je borba sve zahtevnija. Ona nije samo ekonomska, već i geostrateška – pa, samim tim, i politička, piše za RTV Kim Dragiša Mijačić iz InTER-a.

Atmosfera pregovora – u kojima su dve strane primorane da sede za istim stolom, iako veruju da u pregovorima mogu samo nešto da izgube – istovremeno je i odraz odnosa između Srba i Albanaca, i utiče na njihovo još veće udaljavanje. Nakon deset godina trajanja „dijaloga o normalizaciji“ nije preterano reći da nijedan korak ka istinskoj normalizaciji odnosa dve zajednice nije načinjen, te da situacija nije mnogo različita od one u prvim, poratnim godinama, piše u autorskom tekstu za RTV Kim istoričar Petar Ristanović.