NAJNOVIJE VESTI
Browsing: Analiza
Iako tvrde da zastupaju liberalne (leve) ili konzervativne (desne) politike, partije nemaju nikakve specifične ideologije i podsećaju na ono što je poznato pod terminom ,kartelske’ partije – organizacije koje vode grupe rukovođene sopstvenim interesima i osvajanjem vlasti. Izgleda da malo lidera na Kosovu brine o ideologiji ili zna šta je to, navodi u autorskom tekstu Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.
Da bi se sprečilo širenje pandemije kovida-19, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje, navela je u autorskom tekstu za RTV Kim dr Jelena Đokić, profesorka na katedri za zaštitu životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala, najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljenih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava, navodi u autorskom tekstu za RTV Kim novinar Đorđe Vlajić.
Poteškoće Ustavnog suda da se nosi sa sadašnjom odlukom nisu samo, čak ni prvenstveno, problem sudija, njihove pravne ekspertize, profesionalne etike, ličnog integriteta i političke nezavisnosti. Iza njih stoji strukturalni problem na Kosovu koji se ogleda kroz Ustav, piše u autorskom tekstu za RTV Kim Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
Polovina posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa terminom nastavka razgovora Prištine i Beograda o sveobuhvatnom sporazumu o normalizacIji odnosa smatra da će oni biti nastavljeni ove jeseni.
Evropska unija je aktivna u regionu Zapadnog Balkana na različite načine. Prema podacima Evropske komisije iz 2019. godine, kompanije iz EU su najveći investitori, sa više od 10 milijardi evra uloženih u region tokom poslednjih pet godina. Uz to, EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa ukupnom trgovinom između EU i regiona u vrednosti od 54 milijarde evra u 2018. godini, podseća Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).
Slobodan Georgiev u autorskom tekstu traži odgovor na pitanje: Šta se dešava sa politikom prema južnoj srpskoj pokrajini u vreme trajanja pandemije?
“Suočavanje sa problemima i izazovima u porodici zahteva veštinu prilagođavanja, prevladavanja i adaptacije na nove uslove koji po inerciji stvaraju krizu unutar nje. Kriza uvek jednako podrazumeva mogućnost raspada porodice ili njenog rasta i daljeg razvoja. Sa psihološkog stanovišta, nimalo drugačije ne treba posmatrati ni situaciju sa koronavirusom”, piše u autorskom tekstu Aleksandra Dimitrijević, psihološkinja i psihoterapeutkinja.
Kosovoski operater prenosnog sistema električne energije (KOSTT) je tokom više meseci namerno izazvao devijacije u prenosnom sistemu i jednostrano izuzimao električnu energiju iz njega, što je dovelo i do kašnjenja digitalnih satova unutar evropskog prenosnog sistema. Odgovornost unutar Evropske mreže operatora prenosnog sistema (ENTSO-E) je, međutim, pala na Elektro mrežu Srbije (EMS), koja je imala formalnu odgovornost, ali ne i fizički pristup teritoriji Kosova da reši veštački izazvan problem. EMS je u ENTSO-E tako diskreditovana kao nepouzdan partner, navodi u autorskom tekstu Bodo Veber iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike (DPC), komentarišući iznenadno članstvo KOSTT u ENTSO-E i nedavno stečenu kosovsku energetsku nezavisnost.
„Optimizam me izdaje, mislim da neće imati takvu priliku jer su okolnosti u tom pogledu mnogo gore nego pre 18 godina, gde se na lokalnom nivou po ovom pitanju ne događa gotovo ništa. Sve se svodi na inicijative centralnih kosovskih institucija i političara koji u ovom slučaju imaju samo motiv skupljanja političkih poena“, piše u autorskom tekstu glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
Stalno odlaganje vizne liberalizacije je najveći razlog frustracije građana Kosova. Oni se kažnjavaju zbog političkih kalkulacija u Briselu i Prištini, iako nema ni formalnih, ni neformalnih opravdanih razloga za to. Kosovo je ispunilo sve kriterijume koje je EU postavila, Evropska komisija je to potvrdila, pa je Evropski parlament podržao viznu liberalizaciju. Ali, države članice nemaju oko toga isti stav, pa odluka ne prolazi u Savetu EU, podseća u autorskom tekstu Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela.
Šta reći o tome što se o broju obolelih i preminulih Srba i Albanaca na Kosovu pišu posebni izveštaji? Gde li su spiskovi, ako ima, obolelih Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Hrvata, Crnogoraca, Roma, Aškalija, Egipćana, pita se u autorskom tekstu urednica portala Gračanica onlajn Anđelka Ćup.
Naracija o prošlosti je crno-bela, zdrav razum je poklekao nad nagomilanim inatom. Netrpeljivost između „seljaka“ i „gradske dečurlije“ je na vrhuncu, samo stepen ispod opasne dehumanizacije koja proizvodi nasilje. Biološke viruse ponekad možemo poraziti, ali šta sa virusima koji su nam u umu, pita se u autorskom tekstu politički analitičar i aktivista civilnog društva Agon Malići.
Manijakalno pranje ruku, kao novouvedena tekovina čovečanstva zbog korona virusa, neophodno je kod Kosova virusa. Čini se da albanska strana razmišlja kako da opere ruke pred svojom javnošću od mogućnosti da delovi teritorije koju oni smatraju svojom ipak završe u srpskim “rukama”, dok srpski političari razmišljaju kako da operu ruke od Kosova kao nezavisne države kojoj su oni dali legitimitet, piše u autorskom tekstu Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Danas”.
Po izbijanju pandemije postalo je jasno da je regionalna saradnja jedan od preduslova za uspešno upravljanje krizom. Uvođenje zelenih koridora je omogućilo nesmetani protok ključnih proizvoda, uključujući i onaj preko prelaza Merdare. Upravljanje krizom je zahtevalo i saradnju i koordinaciju nadležnih ministarstava, pre svega ministarstava zdravlja, čime je potvrđeno da se kada postoji politička volja brzo dođe do konkretnih rešenja, naveo je u autorskom tekstu Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
Pandemija KOVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, piše Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje povodom predstojećeg Samita EU koji počinje danas u Zagrebu.
„Oni koji su na marginama društva već mnogo godina najviše osećaju posledice pandemije. Postojeća nejednakost u društvu postaće još dublja – kao rezultat krize, ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka, bez obzira na to ko je na drugoj strani, da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom“, naveo je u autorskom tekstu direktor Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF) Taulant Hodža.
Tri četvrtine posetilaca portala radiokim.net koji su odgovorili na anketno pitanje u vezi sa rokom za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda misli da do njega neće doći u naredne tri godine.
Evropska unija se suočava s porukom iz pesme Bitlsa “Money can’t buy me love” (Novac mi ne može kupiti ljubav). Loša komunikacija i loše odluke, iako brzo promenjene, uz nedostatak zajedničkog stava glavni su razlozi zašto se na Zapadnom Balkanu pomoć EU i njen politički uticaj ne cene dovoljno, piše u autorskom tekstu dopisnik Kohe ditore i Jutarnjeg lista iz Brisela Augustin Paljokaj.