Pre agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, kritičnog globalnog snabdevača hranom, petina svetskog ječma dolazila je iz Ukrajine, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, napadajući žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, globalne cene hrane su skočile na rekordne nivoe i ugrozile preko potrebno snabdevanje hranom za mnoge zemlje uvoznice. BSGI je imao za cilj da ponovo uspostavi vitalnu rutu za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i snizi globalne cene hrane.
Uprkos mnogim izazovima, postigao je svoju ključnu svrhu. Od avgusta 2022. godine, izvoz skoro 33 miliona tona žitarica i hrane iz Ukrajine u 45 različitih zemalja igrao je ključnu ulogu u smanjenju globalnih cena hrane za oko 25% pošto je rekord dostigao nedugo nakon ruskog napada. Kako pokazuju podaci o javnoj trgovini, više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, otišlo je u zemlje u razvoju.
Pored toga, BSGI je obezbedio kontinuiran pristup žitu za Svetski program za hranu (VFP). Ukrajina je 2023. godine isporučila 80% pšenice nabavljene za podršku humanitarnim operacijama u najnesigurnijim zemljama kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen. Bez Crnomorske rute, VFP mora da nabavlja svoje žito negde drugde po višim cenama i sa dužim rokom isporuke u vreme kada se svet suočava sa krizom hrane bez presedana.
Odluka Rusije doneta je uprkos obnovljenim predlozima generalnog sekretara UN da se radi na rešavanju njenih zabrinutosti. Kako bi prebacila krivicu, Rusija tvrdi da njen sopstveni poljoprivredni izvoz nije bio dovoljno olakšan. Ovo ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz napreduje. Rusija je takođe dobila značajne koristi od Memoranduma o razumevanju sa UN o izvozu đubriva, koji je posredovao paralelno sa BSGI. UN su žestoko radile na razjašnjavanju regulatornih okvira i angažovanju sa privatnim sektorom na pronalaženju namenskih rešenja u bankarskim i osiguravajućim sektorima. Ovi napori su sprovedeni u bliskoj saradnji sa EU i njenim partnerima.
Nasuprot lažima koje širi Rusija, EU je zaista osigurala da naše sankcije nemaju uticaja na globalnu bezbednost hrane. Ne postoje sankcije za ruski izvoz hrane i đubriva u treće zemlje, a EU je pružila opsežne smernice ekonomskim operaterima, pojašnjavajući da su ovi transferi u treće zemlje dozvoljeni. Takođe smo sarađivali sa UN-om da dozvolimo srodna plaćanja.
Uprkos ovim dobro poznatim i proverljivim činjenicama, Rusija je odlučila da se povuče iz BSGI, koristeći hranu kao oružje i ugrožavajući globalno snabdevanje hranom. Nekoliko sati nakon povlačenja iz inicijative, Rusija je takođe počela da uništava ukrajinska skladišta žita i lučku infrastrukturu svakodnevnim ciljanim napadima, ne samo u samom Crnom moru već i na Dunavu. Kao neposredna reakcija, veleprodajne cene pšenice i kukuruza zabeležile su najveći rast od početka ruskog agresorskog rata. Povećana volatilnost cena hrane će verovatno trajati sve dok Rusija namerno podvrgavala teškoćama globalno snabdevanje hranom, pogoršavajući globalnu krizu troškova života, najteže za ljude koji nisu sigurni u hranu u zemljama zavisnim od uvoza. Ovo je neprihvatljivo i treba ga odlučno osuditi.
Dok se svet suočava sa poremećenim snabdevanjem i višim cenama, Rusija se sada približava ranjivim zemljama, posebno u Africi, sa bilateralnim ponudama ograničenih isporuka žitarica, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila. Ovo je cinična politika namerne upotrebe hrane kao oružja.
Kao odgovor na neodgovorne postupke Rusije, EU je aktivna na tri glavne linije. Prvo, nastavićemo da podržavamo neumorne napore Ujedinjenih nacija i Turske da obnove Inicijativu za crnomorsko žito. Drugo, nastavljamo da jačamo naše „puteve solidarnosti“ kao alternativne rute za ukrajinski poljoprivredni izvoz da dođe do globalnih tržišta kroz EU. Ovi koridori su do sada omogućili izvoz više od 41 miliona tona ukrajinske poljoprivredne robe, a mi to povećavamo koliko god je to moguće da bismo ublažili posledice ruskog ukidanja BSGI. Treće, povećali smo našu finansijsku podršku zemljama i ljudima kojima je to najpotrebnije, obezbeđujući 18 milijardi evra za rešavanje bezbednosti hrane do 2024.
Pozivamo međunarodnu zajednicu i sve zemlje da pojačaju sopstvenu pomoć podršci globalne bezbednosti hrane. Tražimo od svih naših partnera da podstaknu Rusiju da se vrati pregovorima kao što je to već učinila Afrička unija, kao i da se uzdrži od napada na ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu. Sa jasnim i jedinstvenim glasom, možemo naterati Rusiju da nastavi svoje učešće u BSGI. Svet ima zajednički interes za odgovorno upravljanje globalnom sigurnošću hrane. Dugujemo to ljudima kojima je najpotrebnija.
