Klint Vilijamson je ozbiljan tužilac i vodio je ozbiljnu istragu”, kaže Montgomeri, osvrćući se na izveštaj o trogodišnjoj istrazi o Martijevim navodima koji je specijalni Euleksov tužilac juče predstavio u Briselu, ali dodaje da rezultati te istrage nisu otkrili ništa suštinski novo.
UNMIK je još od 2003. znao za optuzbe o vađenju organa, ali nikada nije sproveo ozbiljnu istragu o tome, a time se do formiranja Vilijamsonovog tima 2011. nije bavio ni Euleks”, podseća ovaj novinar.
On dodaje da su podaci o tajnim logorima u Albaniji u kojima su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) držali kidnapovane civile odavno navedeni u izveštajima brojnih medija i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Montgomeri je u svojstvu izveštača britanskog “Dejli Telegrafa” zajedno sa kolegom Stivenom Smitom istraživao ratne zločine na Kosovu nakon okončanja sukoba 1999. godine i prvi skrenuo pažnju istražiteljima Ujedinjenih nacija i Haškog tribunala na postojanje “Žute kuće” u mestu Burel u centralnoj Albaniji.
Porodice žrtava predugo čekaju na istinu i pravdu”, ističe Montgomeri za Tanjug, dodajući da će i suđenje na osnovu rezultata Vilijamsonove istrage biti veliki izazov za međunarodnu pravdu.
Vilijamson je juče u Briselu saopštio da je našao brojne dokaze da su visoki oficiri OVK tokom 1999. i 2000. sprovodili sistematsku kampanju etničkog čišćenja čija su meta bili kosovski Srbi i Romi, ali da nema dovoljno jakih dokaza za optužnicu zbog vađenja organa.
Vilijamsonov tim se izvesno sretao sa brojnim preprekama na koje smo i mi nailazili”, kaže Montgomeri, koji se tokom novinarske istrage o zločinima OVK i sam suočavao sa pretnjama i slučajevima zastrašivanja svedoka.
“Kako da dokažete zločin koji se dogodio pre 15 godina, a ne znate imena žrtava ni počinlaca, niti imate ozbiljne materijalne dokaze?” pita se on, ističući da je međunarodna zajednica reagovala nedopustivo kasno.
Montgomeri, koji danas radi za američki Nacionalni javni radio (NPR) u San Francisku, ukazuje da je priča o trgovini organima, koja predstavlja tek mali deo zločina nad civilima nakon kosovskog rata, odvukla pažnju javnosti od velikog broja “običnih” slučajeva kidnapovanja, mučenja i ubistava u režiji OVK.
Ono što je motivisalo našu istragu, koja ni do danas nije zaključena, je sudbina stotina ljudi koji su nestali nakon ulaska NATO trupa i UN na Kosovo”, kaže Montgomeri i ističe da predstavnici međunarodne zajednice godinama ignorisali zločine OVK, a da privođenje zločinaca pravdi ostaje izazov punih 15 godina nakon rata.
