Mladim bogoslovima ova oprema mnogo znači, kaže učenik četvrtog razreda Nemanja Miladinović.
„Dosta nam znači jer mi ovde nemamo fizičko vaspitanje kao nastavni predmet i da u slobodno vreme ne bi samo odmarali možemo malo da vežbamo, čisto da budemo fizički aktivni“.
„Uslovi su nam ovde dobri, imamo salu za stoni tenis, sada imamo i teretanu, a povremeno idemo i u Gračanicu na fudbal“, kaže Stefan Nedeljković iz Zubinog Potoka, učenik prvog razreda srednje bogoslovske škole.
Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić očekuje da će ova donacija pomoći mladim bogoslovima i u psihofizičkom razvoju.
„To će koliko sam imao prilike da čujem od ljudi ovde mnogo pomoći samo funkcionisanje Bogoslovije i meni je drago da je Ministarstvo za zajdnice i povratak moglo da pomogne i da se rad Bogoslovije na taj način poboljša. Ovo je samo nastavak odlične saradnje koju imamo sa SPC na Kosovu“, rekao je ministar Dalibor Jevtić.
Otac Andrej, prodekan Boslovije u Prizrenu kaže da su najveći problemi materijalne prirode. Problema sa komšijama nema, ističe on.
„Bogoslovija živi, imamo svoj identitet, čulo se za nas na raznim stranama i nadamo se da kao što je Bogoslovija postojala za ovih 150 godina da će tako nastaviti da postoji i u budućnosti. Imamo dobre odnose, hvala Bogu, sa svima, a i naši prethodnici ovde koji su sada u Nišu su nam ostavili to nasleđe, imali su dobre odnose i zato nas ljudi ovde vrlo često sa radošću sretnu na ulici i prisećaju se tih dana“.
Rad Prizrenske Bogoslovije oživeo je 2011. godine kada u Dušanov grad dolazi 9 srpskih đaka. Sada ih ima 47, uglavnom su sa Kosova.
Na prvi pogled, reklo bi se da bogoslovi imaju iste uslove kao i studenti po drugim školama, međutim, ono što im nedostaje jeste veća sloboda kretanja.
„U grad idemo samo uz pratnju profesora, i to do crkve. Ljudi su nas super prihvatili, sa njima nemamo nikakvih problema, a nadamo se da ih neće ni biti. U korektnom smo odnosu, to su naše komšije i, kako-tako, moramo s njima“, kaže Nemanja Miladinović.
Milovan Šćepanović je u Prizren došao iz Podgorice. Pošto mu je porodica tamo izbegla iz Dečana, povratak na Kosovo za njega znači mnogo.
„Ovde se osećam dobro, navikao sam se na društvo. Navikao sam se i na to da sam građanin Kosova jer sam ovde rođen, u Dečanima“.
Bogoslovija Ćirilo i Metodije postoji od 1871. godine. Od sukoba na Kosovu njen rad nastavljen je u Nišu. Zgrada u Prizrenu spaljena je tokom martovskih nemira, a tri godine kasnije počinje obnova koja i danas traje.
