Gost Gračanice, zadužbine Kralja Milutina, na ovaj praznik bio je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije koji je služio liturgiju zajedno sa episkopom raško-prizrenskim Teodosijem, monaštvom i sveštenstvom ove eparhije.
Obraćajući se prisutnim vernicima, vladika Joanikije rekao je da dolazak na Kosovo i Metohiju doživljava kao veliku polaznicu i dar od Boga.
„Doživljaj svakog Srbina kada dođe na Kosovo i Metohiju je naročit, poseban. Čini mi se da nigde tako svetinje ne mirišu kao na Kosovu i Metohiji, nigde nema takvog blagouhanija kao u našim svetinjama i svetilištima na Kosovu i Metohiji, rekao je vladika Joanikije.
Vladika je za očuvanje svetinja na Kosovu posebno zahvalio vernom narodu i sveštenstvu. Rekao je da sa Albancima treba živeti u miru i saradnji.
„Sa našim komšijama Albancima treba da se postigne mir i da kao ljudi, kao komšije, kao dobri susedi možemo mirno da živimo jedni pored drugih i jedni s drugima, da sarađujemo. To treba i njima, to treba i nama. Da bi došlo do ljubavi, treba i oprostiti, treba započeti novi život“, naglasio je vladika Joanikije.
Čestitajući slavu vernicima i sveštenstvu, vladika raško-prizrenski Teodosije rekao je da je na ovoj zemlji teško živeti bez pomoći božije. Posebno je zahvalio vladiki Jonikiju što je danas sa vernim narodom u Gračanici.
„On je po ko zna koji put potvrdio veliku i nesebičnu ljubav koju ima prema Kosovu i Metohiji, prema ovim svetinjama i prema ovom narodu“, rekao je vladika Teodosije.
Liturgiji je prisustvovalo nekoliko desetina vernika iz Gračanice i okoline. Slavski kolač je priprimila porodica Vladimira Milkića, direktora OŠ „Kralj Milutin“ koja danas proslavlja 140 godina postojanja.
I u manastiru Banjska danas se proslavlja ktitorska slava
Srpski kralj Milutin, jedan od najvećih ktitora crkava i manastira, ne samo u Srbiji već i u Carigradu, Jerusalimu i Solunu, umro je 1321. godine, a sahranjen je, po sopstvenoj želji, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u manastiru Banjska.
Iz Banjske su njegove mošti sklanjane ispred Turaka, najpre, oko 1460. godine, u manastir Gornja banja kod Sofije, a potom u sadašnju Sabornu crkve Svete Nedelje, tadašnju crkvu Svetog kralja u Sofiji.
Sofijska Saborna crkva je ostala do danas mesto hodočašća zbog moštiju kralja Milutina, koje bugarski narod, kao i srpski, smatra svojom svetinjom.
.
