Prošle godine preminulo je 136.000 građana Srbije, što je za 18 odsto više u odnosu na 2020, što je po statističkim podacima najgora godina od kraja Drugog svetskog rata. Do kraja februara 2022. godine 147 lekara je preminulo od korone, istaknuto je na konferenciji, navodi se u saopštenju.
Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Hercigonja rekao je da prema istraživanju javnog mnjenja, koje je taj centar sproveo u septembru prošle godine, 18 odsto građana Srbije i dalje ne veruje u postojanje korona virusa, a 24 odsto građana se nije vakcinisalo niti ima nameru da to uradi uopšte.
„To je posledica brojnih zavera i širenja lažnih vesti. Apelujemo da se kampanja za imunizaciju poboljša jer pandemija i dalje nije gotova. Naprotiv, ponovo uzima maha u Kini, Južnoj Koreji i širom Zapadne Evrope i pitanje je trenutka kada bi novi talas mogao da se prelije i na Srbiju“, istakao je on.
Na konferenciji je istaknuto da je od velikog značaja da se nakon predstojećih izbora što pre formiraju institucije.
„Bitno je da se nastavi sa borbom protiv ovog virusa, a da bi se to desilo, institucije moraju da rade svoj posao. Krizni štab je formiran kao privremeno radno telo Vlade i njegov pretežni deo čine ljudi čije funkcije su političke. To telo neće moći da funkcioniše u situaciji kada Vlada nije formirana“, istakla je Milja Dimitrijević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Na konferenciji je naglašeno da su formiranje i rad Kriznog štaba problematični, jer se u javnosti upravo Krizni štab prepoznaje kao glavno telo za upravljanje pandemijom, a njegov rad je legitimizovan i legalizovan tek krajem 2020. godine.
Nasuprot tome, postoji stalno telo predviđeno Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i koje bi trebalo da se sastoji od stručnjaka i ne zavisi od bilo kakvih izbornih promena, a to je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.
„Nova Vlada bi trebalo da krene sa primenom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i formira Stručnu komisiju umesto Kriznog štaba. Treba prestati sa dualizmom formi. To nije racionalno, a nije ni efikasno“, istakla je Dimitrijević.
Učesnici konferencije istakli su da je neophodna racionalna upotreba sredstava i ulaganje u zdravstvo jer forma bez suštine ne znači ništa.
Novi objekti su forma, a suština je kadar – zdravstveni radnici koji će lečiti i zbrinjavati pacijente. Treba ulagati u kadar, obezbediti i odobriti specijalizacije.
Istaknuto je da je pohvalno to što su zdravstveni radnici zaposleni, ali veliki broj ovih zaposlenja je na određeno, što izaziva veliku neizvesnost.
