Na pitanje da li je uklanjanje “Parka mira” na mostu u severnoj Kosovskoj Mitrovici uslov za otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je rekao da je u Briselu dogovoreno da se najpre izvrši tehnička procena stanja tog mosta, a da se potom gradonačelnici dogovore o rešenju koje bi uvažilo mišljenje građana oba dela grada.
Do pronalaženja takvog rešenja „neće se ništa dirati“, rekao je Đurić za agenciju Beta.
Park mira postavili su čelnici severnog, srpskog dela grada, umesto betonske barikade koja je bila na mostu. Albanci smatraju da je i park neka vrsta blokade jer onemogućava saobraćaj motornim vozilima preko mosta koji deli srpski i albanski deo grada.
Gradonačelnik opštine Južna Mitrovica Agim Bahtiri je izjavio juče da će “Park mira” vrlo brzo biti uklonjen i da će most preko posebnog projekta Evropske unije biti vraćen u prethodno stanje.
„Domaći privrednici treba da kupe firme na Kosovu“
Privrednici iz centralne Srbije treba da učestvuju u privatizaciji preduzeća u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu.
„Nama je ideja da zainteresujemo privrednike iz centralne Srbije i druge, koji će oživeti preduzeća u opštinama sa srpskom većinom i sprečiti da ta preduzeća padnu u ruke onima koji bi to iskoristili
da promene etničku strukturu, nacionalnu sliku tih mesta“, rekao je Djurić u intervjuu za agenciju Beta.
On je naglasio da jedna od osnovnih tačaka koalicionog sporazuma Srpske liste, Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova jeste da se privatizacija u srpskim sredinama zaustavi do trenutka kada će biti donet zakon po kom će opštine imati presudnu ulogu u tom procesu.
Đurić je kazao da je sa ministrom privrede Željkom Sertićem razmatrao aktivnosti koje će preduzimati za oživljavanje ekonomije, i da prvi put postoje preduslovi da se za istim stolom nađu privrednici i srpske i albanske nacionalnosti, ministri iz Beograda i iz Prištine, i gradonačlenici opština sa srpskom većinom.
„Imamo prvi put ozbiljne preduslove da nešto u privredi počne da se dešava. Tu priliku ne smemo i nećemo propustiti“, istakao je Đurić i dodao da postoje veliki napori da se povežu albanski i srpski privrednici i popravi stanje na severu, koji je „15 godina bio ekonomski izolovan“.
Direktor Kancelarije za KiM je dodao da je za šest meseci od stupanja na tu funkciju obišao veliki broj sela u pokrajini i uverio se da privredna aktivnost u mnogim od njih nije zaživela zbog administrativnih prepreka, čak i u onim sredinama gde se bezbednosno stanje popravilo.
„Još jedna vrlo bitna stvar su subvencije, pomoć i stalna davanja. Ljudi su u nekim selima prosto navikli na to da dobijaju jednu vrstu mesečne apanaže iz Beograda, i ako mogu da dobiju još neku iz Prištine ili međunarodne zajednice odlično, međutim tu sva proizvodnja zamire. To nije dugoročno održiv i zdrav obrazac za naše ljude“, rekao je on.
Na pitanje kako Srbija može ekonomski osnažiti srpsku zajednicu na Kosovu dok i sama sprovodi mere štednje, Đurić je odgovorio da moramo „ono malo novca što imamo da veoma pažljivo ulažemo, da tri puta merimo, jednom sečemo, i budemo sigurni da svaki dinar završava u pravim rukama“.
Đurić je naglasio da kroz jačanje privrede takođe treba da se „izborimo za budućnost“ mladih, i podsetio da su od 120.000 Srba preostalih na Kosovu i Metohiji njih 11.000 studenti Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
