Arhimandrit Janjić je u intervjuu za novosadski „Dnevnik“ rekao da povratak ne mora da se izvede tamo gde su ljudi ranije živeli, već bar u većinski srpske sredine.
Na prostoru Metohije, prema njegovim rečima, danas živi oko četiri hiljade Srba, ali i da je povratak u one njene delove, koji su pretežno naseljeni albanskim življem, praktično stao.
„Poslednje dve godine je taj negativan trend naročito izražen, verovatno i pod uticajem političke neizvesnosti, koja evidentno vlada na Kosovu i Metohiji. Ako je za utehu, nešto je bolja situacija u većinski srpskim opštinama, odnosno nekadašnjim enklavama koje sada imaju status opština i gde su Srbi na vlasti“, rekao je Janjić.
On je pojasnio da po kosovskim zakonima opštine imaju velika ovlašćenja, i to, po njegovim rečima, stvara kakve-takve uslove da se tamo razvija privreda, da ljudi mogu pronaći neki posao.
Janjić je istakao da bi bilo izuzetno značajno u nastavku dijaloga Beograda i Prištine doći do institucionalnog podsticaja za povratak prognanika.
„S obzirom na to da živimo u većinski albanskoj sredini, uvek naglašavamo da ne smemo ni te sredine da zaboravimo, jer u njima živi petina kosovskih Srba. U tom smislu posebno je važno da se učini što je moguće više kako bi se utemeljili određeni projekti koji bi omogućili povratnicima da obnove domove, da razviju poljoprivrednu proizvodnju, koji bi mlađim ljudima otvorili perspektivu zaposlenja“, smatra Janjić.
Bezbednost je, po njegovim rečima, generalno bolja, iako i dalje ima incidenata, ali neuporedivo manje nego ranije, i ukoliko se nastavi dijalog na relaksiranju situacije i na rešavanju nekih praktičnih pitanja koja su važna za građane, on kaže da je uveren da će tih problema biti sve manje.
Iguman ističhe da su danas na Kosovu najveće nevolje zapravo, ekonomske, jer je, kako je pojasnio, Kosovo u velikoj ekonomskoj krizi, bez posla je nekih 40 procenata stanovništva, a oko 18 odsto stanovnika je na rubu potpunog siromaštva.
„Mnogi Albanci žive jako, jako teško, i stoga na hiljade mladih poslednjih meseci pokušava da beži sa Kosova u zapadne zemlje. U situaciji kada je toliko mnogo nezaposlenih Albanaca, kako da Srbi pronađu posao u većinski albanskim sredinama, pogotovo kada se jezik ispreči kao prepreka, jer najveći deo Srba ne govori albanski, a većina mladih Albanaca ne govori srpski, tako da je jaz sve veći“, rekao je otac Sava.
On upozorava da ukoliko se ne budu rešavali nagomilani ekonomski i socijalni problemi, da bi ponovo moglo doći do ozbiljnih tenzija, pa, kako je rekao, čak i do toga da se opet Srbi, kao dežurni krivci, nađu na meti, ali je dodao da se ipak nada da do toga neće doći.
Janjić veruje da će u toku predstojećih razgovora o sprovođenju Briselskog sporazuma i rešavanju životnih pitanja na KiM, kao i kada budu donosene neke dugoročnije političke strateške odluke, sve prepreke za ozbiljniji povratak Srba biti uzete u obzir.
Po njegovim rečima, dosta je Srba van svojih domova i oni imaju mnogo problema jer ne mogu da se vrate, imaju problema da dođu do svoje zemlje, do imovine koja im je uzurpirana.
„Ipak, mi kao crkva činimo sve što možemo da i pored svega toga povratak ohrabrimo. Obnovili smo parohije koje su zapustele u Peći, Istoku, Prizrenu, Vučitrnu. Jeste da tamo danas ima malo naših ljudi, ali se nadamo da će i one druge ohrabriti prisustvo naših sveštenika s porodicama i da će se vratiti“, naglasio je Janjić, dodajući da je u Prizrenu obnovljen rad Bogoslovije i da u n njoj već ima 50 učenika, te da EU finansira obnovu dve velike zgrade, koje su bile uništene 2004. godine, što će omogućiti da se udvostruči broj bogoslova.
