Katarina, Dušan, Pavle, Mina i Sava sa svojim roditeljima žive u jednoj sobi u kojoj se nalaze dva stara kreveta i šporet koji dimi. U njihovu tamnu sobu svetlost dana dolazi kroz polomljeni prozor.
Najstarija Katarina ide u drugi razred osnovne škole. U svojoj kući ne može da uči jer nema svetlosti, pa često svoje domaće zadatke završava kod babe.
Devetomesečni Sava koji je rođen kod kuće, spava na jednom od dva propala kreveta. Iako su se roditelji navikli na siromaštvo, deci su potrebni bolji uslovi za odrastanje i normalan život.
“Deca su živa i zdrava. To mi je najvažnije. Samo želim da njima bude dobro i ništa drugo. Sa njima sam stalno”, kaže Jelena Trajković.
Uprkos siromaštvu, Trajkovići kažu da nisu gladni. Za hranu se snalaze, ali za popravku kuće nemaju novca.
“Ova kuća samo što se nije srušila. Još jedan zemljotres da bude ili da padne jači sneg, ona bi se srušila. Volela bih da renoviramo ovu kuću, samo zbog dece, inače ja sam navikla na ovo stanje”, priča Jelena.
Mile Trajković svoju porodicu izdržava od minimlanog ličnog dohotka i onoga što zaradi održavajući seosko groblje.
“Plata je slaba, a sve je skupo. Deca su nam mala, sa ovim moji primanjima ne mogu da hranim petoro dece”, kaže Mile Trajković.
Ovoj porodici iz pomoravskog sela Poneš pomažu jedino bliski rođaci i dobri ljudi. Bezuspešno su se za pomoć obraćali raznim institucijama.
