Timove će, prvi put, predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.
Do nastavka dijaloga dolazi u atmosferi pogoršanih odnosa između dve strane, do čega je dovela odluka Mustafe da smeni ministra za povratak Aleksandra Jablanovića, što je, prema stavu Beograda, učešće liste „Srpska“ u toj vladi učinilo besmislenim.
Beograd je takođe poručio da će taj jednostrani potez otežati nastavak dijaloga, te da će ostanak liste „Srpska“ u kosovskoj vladi, a samim tim i stabilnost kosovskih insitucija, zavisiti od procene situacije posle briselskog sastanka.
Poslednja runda dijaloga održana je 31. marta prošle godine, pod pokroviteljstvom tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a do zastoja je posle toga došlo zbog institucionalnog vakuuma u Prištini, usled formiranja vlade posle parlamentarnih izbora.
Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je u petak da će na dnevnom redu u ponedeljak biti utvrđivanje napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma i razmena mišljenja o budućim koracima u procesu normalizacije.
Očekuje se da će na dnevnom redu razgovora jedna od glavnih tema biti pravosuđe, kao i formiranje ZSO, a Beograd je najavio i pokretanje pitanja srpske imovine na Kosovu, uključujući „Trepču“.
Srpska strana takođe će, prema Tanjugovim informacijama, insistirati na tome da Zajednica srpskih opština bude jedna od tema nastavka dijaloga.
Kosovska ministarka za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri najavila je da je Priština zainteresovana za razgovor o pozivnom telefonskom broju za Kosovo i formiranju Osnovnog suda na severu.
Za vreme dok dijaloga nije bilo, iz Evropske unije su stizala upozorenja da se Briselski sporazum mora do kraja sprovesti, kako bi Beograd mogao da dalje da napreduje na putu ka EU, odnosno da otvori prva pregovaračka poglavlja.
Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a njime je predviđeno uspostavljanje Zajednice/asocijacije srpskih opština.
Članstvo je otvoreno i za druge opštine uz saglasnost članica, a sporazumom je predviđeno da će Zajednica imati osnivački statut i da može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu.
Struktura ZSO biće zasnovana na istim osnovama na kojima počiva statut Asocijacije kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.
ZSO će imati predstvničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu.
