U nacrtu rezolucije koju je podržao Spoljnopolitički odbor (SPO) EP dodaje se da kosovska vlada „mora dati i prednost uspostavljanju i saradnji s posebnim sudom za ratne zločine, čime će se Kosovu pomoći da se suoči sa svojom prošlošću“.
Odbor u nacrtu rezolucije o kojoj EP treba da se u plenumu izjasni u martu, takođe „podstiče preostalih pet država članica EU da priznaju Kosovo, jer bi se time dodatno omogućila normalizacija odnosa Beograda i Prištine“.
U ovom dokumentu o kojem će sutra glasati SPO EP, navodi se da je došlo do napretka u slobodi kretanja, a Srbija i Kosovo se pozivaju da nastave s potpunim sprovođenjem već postignutih sporazuma, uključujući dodelu Kosovu posebnog međunarodnog telefonskog pozivnog broja.
Nacrt rezolucije je podržan, a jedine oštre primedbe je stavio jedan francuski poslanik koji je rekao da je protiv ovog dokumenta zato što se nigde ne spominje da su Albanci počinili zločine nad Srbima i da je u „toj pokrajini izvršeno etničko čišćenje Srba“, budući da preko dvesta hiljada srpskih izbeglice ne mogu da se vrate u svoje
domove.
Austrijska poslanica Zelenih Ulrike Lunaček, koja je pripremila nacrt rezolucije, to je obrazložila time da treba razumeti šta se dogodilo na Kosovu, budući da je režim bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića takođe počinio zločine nad Albancima.
Na opasku da je Kosovo „leglo kriminala“, ona je odgovorila da kriminal postoji i u drugim zemljama i navela suđenje za korupciju jedne banke u Austriji.
Prema nacrtu rezolucije, postignuti su određeni pomaci u pravosuđu, mada postoji „snažna zabrinutost u pogledu nezavisnosti, odgovornosti, nepristranosti i delotvornosti sudija, tužilaca i rada Sudskog veća Kosova“.
SPO EP smatra da „treba nastaviti rad na pripremama za potpuni prenos nadležnosti Euleksa na kosovske vlasti“.
Izražava se, međutim, „zabrinutost zbog izostanka početnog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što je velika prepreka za demokratski, društveni i privredni razvoj Kosova“.
„Jedan od prioriteta nove vlade jeste stvaranje oružanih snaga Kosova“, dodaju parlamentarci EU i navode da se „načelo teritorijalne odbrane shvata kao deo nacionalnog suvereniteta“.
Oni ukazuju na to da su „ostvareni pomaci u vezi sa severom Kosova, posebno u pogledu izbora gradonačelnika održanih na celom području Kosova i većeg broja projekata na severu koji se finansiraju sredstvima EU“.
Spoljnopolitički odbor EP podvlači da „treba nastaviti napore za stvaranje saveza srpskih opština, čime bi se paralelne strukture još više učinile suvišnim, a potrebni su dodatni stalni napori za približavanje albanske i srpske zajednice“.
Takođe se pozdravlja rad Specijalnog istražnog tima Euleksa i izveštaj objavljen u avgustu 2014, „u kojem su izneseni uverljivi dokazi protiv određenih bivših viših starešina Oslobodilačke Vojske Kosova, ali ne i OVK u celini“.
U cilju istrage dokaza o tim zločinima se, kako se dodaje, „pozdravlja zahtev za stvaranje posebnog suda koji će delovati u sklopu kosovskog pravosuđa, ali sa sudskim većem u Holandiji“.
Evropski parlament, kaže se u nacrtu rezolicije, „zabrinut je zbog nedavnih optužbi za korupciju unutar Euleksa, ali veruje da je isija EU imala i da bi još trebalo i mogla da odigra važnu ulogu na Kosovu“.
Parlament stoga pozdravlja brzu odluku Visoke predstavnice EU Federike Mogerini da se imenuje i nezavisan stručnjak sa zadatkom da ispita te optužbe.
EP poziva Kosovo da usvoji delotvorno zakonodavstvo za medije „kojim će se zajamčiti sloboda izražavanja, a i dalje je zabrinut zbog pretnji i napada na novinare:.
U rezoluciji se „izražava snažna zabrinutost zbog nedavnog porasta broja građana koji napuštaju Kosovo i odlaze u države EU, uključujući Rome, Aškalije i Albance“.
Zato se „prištinske vlasti pozivaju da se delotvorno bore protiv zločinačkih mreža koje se bave trgovinom ljudima i da jasno obrazlože javnosti da je mala verovatnoća da će zahtevi za azil biti odobreni“.
