Šef političke sekcije Kancelarije EU na Kosovu Tomas Njoke je istakao na debati o viznoj liberalizaciji u Čaglavici da se ne može predvideti kada će taj proces biti okončan jer to, kako kaže, zavisi od samih vlasti u Prištini.
“Trend koji smo nedavno videli je zabrinjavajući i to je odnos između migracija i vizne liberalizacije. Kada će proces vizne liberalizacije vremenski biti završen ne možemo raspravljati. Ono je u rukama vlasti, kada oni budu u mogućnosti da finalizuju različite preporuke koje smo predstavili, spremni smo da ispunimo naš deo”, kazao je Njoke podsećajući na preporuke Brisela koje se odnose na promene koje treba da se dogode u kosvskom zakonodavnom sistemu i onih koje se tiču na sprovođenja preporučenih mera.
Iz Ministarstva za evropske integracije su poručili da je Vlada Kosova spremna da se suoči sa problemima, ali da joj je za to neophodna podrška.
“Ima posvećenosti da se promeni realno stanje, dakle da se radi na vraćanju nade građanima u prosperitet i poverenja građana u državu. Ipak, to nije put koji Kosovo može samo uraditi, to ćemo uspešno realizovati uz saradnji sa EU. U okviru programa koji je danas usvojen na sednici Vlade Kosova predviđene su konkretne mere za pružanje socio-ekonomskih perspektiva radi poboljšanja uslova za zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu”, rekao je na debati u Medija centru zamenik ministra za evropske integracije Ramadan Iljazi.
Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović je kazao da je vizna liberalizacija važna, ali da za srpsku zajednicu na Kosovu postoje prioritetniji procesi.
“Postoje mnogi sistemski problemi koji su za nas mnogo važniji i prioritetniji koji moraju da se dešavaju i koji na neki indirektan način treba da se desi određeno ispunjavanje standarda vezano za proces evrointegracija, od povratka, preko poštovanja vladavine prava do poštovanja imovinskog prava “, istakao je Stojanović.
Termin vizne liberalizacije označava stepen ispunjenosti standarda jednog društva, smatra novinar Živojin Rakočević ističući da su paradoksalne izjave pojedinih zvaničnika da razlozi masovnog odlaska ljudi sa Kosova leže u nepostojanju bezviznog režima.
“Izjave da ne bi bilo odlazaka sa Kosova da je bilo vizne liberalizacije i da su za masovni odlazak sa Kosova odgovorni Srbi su paradoksi kojima se pokušava zamagliti činjenica da je društvo i sistem u Prištini, bez obzira na svu pomoć međunarodne zajednice i sav uložen trud za njegov oporavak, na samrti”, smatra Rakočević.
“Kosovo u osnovi danas izgleda kao jedan čovek prosečne snage kom su natovarili teret od 300-400 kilograma na leđa i kažu mu izvoli hodaj, mi ti dajemo moralnu podršku, a sa druge strane i ova vizna liberalizacija će ti pomoći da sa tim teretom nastaviš da hodaš”, slikovito objašnjava Rakočević.
Analitičar Nedžmedin Spahiju je kazao da se u pravcu napredovanja u evropskim integracijama ne treba oslanjati na tuđu pomoć, već na sopstvene kapacitete.
“Kosovo može izaći iz problema samo sopstvenim radom, poštovanjem moralnih vrednosti i investiranjem u obrazovanje, rad, razvoj, ozdraljenjem političke klase koje se može postići samo uklanjanjem virusa korupcije i nepostojanja vizije”, kazao je analitičar Nedžmedin Spahiju.
Debata na temu “Vizna liberalizacija na Kosovu, preduslovi za ovaj proces i u kojoj fazi se trenutno nalazimo”, održana je uz podršku Ambasade SAD-a u Prištini.
