„Bila sam zatečena dobrotom kojom ljudi, jednostavno, u Gračanici zrače. Uprkos svemu, oni su vlasnici svega – ljubavi, na prvom mestu. Uspeli su da sačuvaju nešto što danas izmiče celom svetu, povratak suštinskim vrednostima. Doživeli su potpuno pročišćenje i u ljudskom i u umetničkom smislu. U inat teškom životu koji žive, materijalnom siromaštvu, neverovatno su duhovno i duševno bogati,“ otkriva nam Zinaida Dedakin.
Kako kaže, iako je radila sa velikim i ozbiljnim ekipama pre predstava u Gračanici, ovo iskustvo je jedno od najznačajnijih u njenom radu.
„Otišla sam na Kosovo bez ikakvog straha, predrasuda, tuđih priča. Čista kao suza i takav isti svet zatekla. Taj narod je zahvalan na svemu. Danas je to veoma retko. Opterećeni raznoraznim budalaštinama svakodnevnog života, gotovo da smo zaboravili to osećanje. A oni su zahvalni što su rođeni, što su živi, što su preživeli, pa i što neko igra za njih. Zahvalni što imaju priliku da vide pozorišni čin i dožive umetnost, uz osećaj da mi sa scene činimo nešto lično za svakog od njih. Tako bi i trebalo da bude, samo to zaboravljamo. Paradoksalno, slobodniji od svih nas. Ono što su prošli, videli i doživeli – mi ne možemo ni da zamislimo. Zato je taj svet i uspeo da dotakne suštinu.“
Ceo intervju pročitajte ovde.
