„Moguće da je ta nesigurnost još uvek prisutna – kako pristupiti ljudima koji nisu iz tvoje zajednice, na koji način će oni prihvatiti na primer da pričaju, na primer Albanci za srpske medije ili Srbi za medije na albanskom jeziku. Malo je ljudi koji pristaju da govore, i da progovore… Ja znam ljude Albance koji govore srpski, ali ne žele da pričaju zato što su rezervisani zbog ovoga ili onoga, i ta sloboda nije još uvek prisutna kako treba“, kazala je Olivera Radić.
Ona smatra da je najveći uspeh srpskih medija na Kosovu to što su opstali svih ovih godina.
„Recimo opstanak lista „Jedinstvo“ je jedan veliki uspeh, kao i opstanak naših medijskih kuća, bilo da su portali ili televizije. „Jedinstvo“ je inače jedini srpski list koji ovde može da se pročita. Uspeh je i to što je u
medijima našlo posao mnogo ljudi. Nemam tačne informacije, ali okvirno mislim da negde oko 300 ljudi radi u srpskim redakcijama i to je važno sa te strane. Takođe je uspeh što smo zajedno i što se okupljamo u okviru našeg Društva novinara Kosova i Metohije, odnosno ogranka Udruženja novinara Srbije, naglasila je Radić.
Svaki novinar je i humanista
Radićeva koja je od Udruženja novinara Srbije dobila nagradu za novinarsku humanost „Đoko Vještica“, jer je „svojim tekstovima, snimcima i medijskim objavama u časopisu „Jedinstvo“ i drugim medijima motivisala hiljade ljudi širom sveta da podrže mnoge humanitarne akcije”, navodi da su svi novinari na neki način humanisti.
„Nije humanista samo kada obezbedi nekom detetu cipele ili stipendiju ili da se nekoj porodici sagradi kuća. Novinar je humanista i u tome što pronosi istinu, što piše o ljudima, o životu ljudi u tim krajevima gde je on
prisutan i naravno na taj način pronoseći istinu on pomaže da ljudi opstanu, da na neki način promeni živote tih ljudi. Znači humanost je u stvari naša najveća obaveza i naša najveća dužnost“rekla je ona.
I u Orahovcu Srbi odlaze, prodaju se imanja
Govoreći o životu Srba u Orahovcu, Olivera Radić je navela da je jedan od najvećih problema što ljudi odlaze i prodaju svoje kuće i imanja.
„Prodaje se i u blizini crkve i to nije dobro. Kupci su iz donjeg dela grada i okolnih sela i menja se etnička sruktura tog dela, za koju smo govorili da je srpski deo Orahovca. Sad više ne možemo da kažemo da je to srpski deo, jer već smo i tu u jednoj dobroj meri izmešani“ istakla je Radić.
Prema njenim rečima, najčešći razlog zbog kojeg uglavnom mladi Srbi odlaze iz Orahova i Velike Hoče je nezaposlenost.
„To su ljudi koji su za ovih 20 godina oformili porodicu imaju i decu i oni moraju da rade da bi izdržavali svoju porodicu, a posla nama. Možda postoji neki napredak u poslednje dve godine. Bilo je nekih zapošljavanja mladih u zdravstvu, nekoliko medicinskih sestara jedan doktor, jedan stomatolog, bilo je nekoliko domara, čuvara u ambulanti i školi, na mesta onih starijih koji su otišli u penziju došli su mlađi. Često kažem – kada jedan čovek dobije posao, za nas to znači opstanak jedne porodice, bilo da je to muž ili žena. Svakako, ako neko ima posao za koji će biti vezan, mi računamo da će on tu opstati“, rekla je Olivera Radić u emisiji „Slobodno srpski“.
