Dogovor!? -emisija 24- from kim on Vimeo.
„Naše žene su od 1999. godine proterane iz gradova u ruralne sredine, proterane su sa svojih radnih mesta bez mogućnosti da nađu zaposlenje u drugoj firmi, jer za ovih 12 godina nije bilo mogućnosti da one nađu neko drugo zaposlenje. U srpskim sredinama nemate takvih ponuda, a ni informacija gde možete doći do nekih povoljnih sredstava, kako bi započinjanjem nekog mini biznisa, rešili ekonomsko pitanje“.
Sličan je problem, po njenoj oceni, i po pitanju nasilja u porodici.
„U srpskoj sredini nema nijedne sigurne kuće za razliku od albanskih sredina“, kaže ona.
Na Kosovu postoji šest sigurnih kuća za žene žrtve nasilja i jedna za žrtve trafikinga.
Direktorka Kancelarije UN Woman na Kosovu Fljora Maculja kaže da je stopa nezaposlenisti žena na Kosovu 60% .
„Ne verujem da su i u albanskim sredinama žene nastavile da rade ono što su nekada radile. Sistem je promenjen, sve se privatizuje. Došli su neki novi klinci i oni se zapošljavaju“.
Za bolju saradnju srpskih i albanskih nevladinih organizacija potrebna je volja sa obe strane, kaže Maculja i dodaje da su upravo žene sposobne da naprave taj korak ka boljoj saradnji i pomirenju između etničkih zajednica.
„Zato bi žene trebalo da rade trostruko više nego muškarci“, kazala je Maculja.
