To će, po analizi, „slomiti“ funkcionalnost Kosova kao „normalne države“, i imaće nepoželjne efekte na susede, i to u opštinama na jugu Srbije gde žive Albanci, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Po analizi, takvo potencijalno rešenje za sever će dovesti do stvaranja dva monoetnička entiteta – Srba i Albanaca, u državi koja će postati nefukcionalna, kao što je BiH.
Dodaje se da bi se, u tom slučaju, Srbi južno od Ibra selili na sever Kosova, a Albanci bi masovno odlazili u suprotnom smeru, ka jugu.
„Kao rezultat svega toga, nezadovoljstvo među kosovskim Albancima će porasti i neće ostati netaknute ni Preševska dolina, Makedonija i Bosna. U Preševskoj dolini će biti zahteva za reciprocitetom, ali u ovom izveštaju se naglašava da su Albanci iz doline ostavljeni po
strani i bez podrške od političkog rukovodstva na Kosovu od završetka sukoba 2001. godine“, naveo je KIPRED.
Dodaje se da će zbog toga Albanci sa juga Srbije migrirati na Kosovo i u Evropu i da se to vćh vidi u opštini Medveđa, gde je ostalo 500 od oko 3.000 Albanaca.
U analizi se procenjuje da će srednjoročno ta politika dovesti do stvaranja osnove za potpunu reviziju svih sadašnjih granica u regionu.
„Albanci, kako je trenutno stanje, nisu spremni za stvaranje ovog scenarija, postojanje Makedonije u celini će biti ugroženo, a BiH će verovatno biti rasformirana. Ove se promene u regionu neće mirno dogoditi“, navodi se u analizi.
Dodaje se da su zapadne sile „umorne“ od Balkana i „vide odnos Srbije i Kosova kao poslednje nerešeno pitanje u regionu i traže ’normalizaciju’ odnosa dve zemlje, bez međusobnog priznavanja“.
Prema autorima, cena te normalizacije je autonomija za sever Kosova. S obzirom na regionalnu dinamiku, ta autonomija će voditi većoj nestabilnosti.
„To će stvoriti prostor za novo međunarodno angažovanje nakon pet do 10 godina, ali sa mnogo manje legitimiteta i poverenja od strane lokalnih i regionalnih igrača i naroda“, zaključuje se u analizi.
Autori dodaju da ovaj scenario postaje još opasniji imajući u vidu promenu fokusa interesa SAD iz Evrope ka Aziji i Pacifiku, što će ostaviti problem Balkana u rukama EU.
„Evropska unija, podeljena i nespremna u pristupu prema Balkanu – kao i pre 20 godina, i sa svojim unutrašnjim problemima, biće još nesposobnija da se bavi problemom kakav je Balkan. KIPRED ne podržava nikakvu dodatnu autonomiju za sever Kosova i protivi se da to pitanje
ili bilo koje unutrašnje pitanje bude deo političkog dijaloga sa Srbijom“, zaključuje se u analizi.
