Opština Severna Mitrovica nije formirana kako je to bilo predviđeno Ahtisarijevim planom, a u javnosti se govori o dva plana za sever koji se svode na protektorat i podelu.
Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, dogovoren krajem prošle zime u Briselu, trebalo bi uskoro da stupi na snagu. Jasnog odgovora da li će, i u kom obliku, on važiti na prelazima Brnjak i Jarinje za sada nema. U Euleksu kažu da je trenutna situacija u ovom delu Kosova relaksiranija, ali da njom nisu potpuno zadovoljni.
“Mi više na prelaze 1. i 31. ne idemo samo helikopterom nego idemo i putem, jer imamo izvršnu vlast na Jarinju i Brnjaku. Kosovska policija i kosovska carina jesu prisutne na ovim prelazima ali naša policija i naša carina tamo imaju izvršnu vlast. Sada normalno odlazimo u mitrovački Okružni sud, imamo redovne patrole, što znači da situacija sada jeste malo relaksiranija, ali potpuna sloboda pristupa severu još nije obezbeđena”, rekla je u izjavi KIM radiju portparol EULEKS-a Irina Gudeljević.
Na pitanje, kada će sporazum o integrisanom upravljanju početi da se sprovodi i da li je trenutno moguće da se on primeni i na severu Kosova, u EULEKS-u je KIM radiju rečeno da je zadatak ove misije na Kosovu da sprovodi ono što Beograd i Priština dogovore posredstvom Brisela. Tako je još uvek neizvesno kada i gde će sporazum, postignit u Briselu u februaru ove godine, početi da se primenjuje.
Premijer Kosova Hašim Tači saopštio je nedavno da ima novi plan za sever Kosova i da je otvaranje administartivne kancelarije prvi korak u realizaciji njegovog plana.
“Na severu Kosova ne postoji vladavina prava i situacija je itekako haotična, stanje je alarmantno i mora nešto konkretno da se uradi po tom pitanju”, ističe Adrijana Hodžić, šefica Administrativne kancelarije Vlade Kosova u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Oliver Ivanović navodi da optužbe o kriminalizaciji severa dolaze iz Prištine kako bi se time stvorili uslovi za nasilnu integraciju srpskih opština u pravni i politički sistem Kosova.
“Takva optužba iz Prištine automatski stavlja i poštene građane u isti front jer kao prvo njih kvalifikuje kao kriminalce a kao drugo automatski stvara nepoverenje jer ako se tako govori o čitavom severu onda pošten građanin može da zaključi samo jednu stvar a to je da u Prištini ili nema informacija ili su zlonamerni sa takvim ocenama, i onda su svi jedinstveni. Tako i pošteni građani staju u istu liniju tj. u istu odbranu onoga što nas je očuvalo od 1999. godine do danas”, rekao je bivši državni sekretar za KiM.
Uprkos značajnom prilivu sredstava, većina Srba sa severa uporno odbija da prihvati prištinski sistem i institucije.
Henrik Markuš, šef slovačke kancelarije u Prištini, kaže da bi sever Kosova trebao da bude jedna od tema predstojećeg dijaloga.
“Izgleda da je sever Kosova ključ ka rešenju i drugih stvari i ja se nadam da će to uspeti. Za nas je dijalog veoma važan i to je jedini put da se stvari reše. Do sada, to nije išlo najbolje. Nadam se da je to samo pitanje vremena, svi možemo da pomognemo u tome i insistiramo na ovom dijalogu”, kazao je Markuš KIM radiju.
