„Progon privrede sa Kosova i Metohije počinje 1999. godine, kada i progon srpskog stanovništva, i on se ne zaustavlje nego se ubrzava“, rekao je Vukojević na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici.
Prema njegovim rečima, 550 preduzeća je zatvoreno, a proterano je oko 70.000 zaposlenih.
„Oni koji su ostali bez fabrika južno od Ibra, organizovali su proizvodnju i registrovali preduzeća u centralnoj Srbiji“, rekao je Vukojević i upozorio da su čelni ljudi u preduzećima koja su ostala na Kosovu „u velikim problemima“.
„Stav države Srbije bio je da treba održati proizvodnju i zadržati zaposlene“, rekao je Vukojević i dodao da nije bilo jasnog stava da li da se „poštuje Srbija ili institucije UNMIK-a, KFOR-a, pa do onih koje su predate takozvanom nezavisnom Kosovu“.
Prema njegovim rečima, ako prištinske institucije dodju i na sever Kosova, tamošnji privrednici biće odgovorni kosovskim zakonima.
„Ako se ostvari san Albanaca da nezavisno Kosovo bude do Jarinja i Brnjaka, mi ćemo podleći krivičnoj odgovornosti, preduzeća će se preregistrovati tamo gde bude titular ili vlasnik, ali je problem kod onih gde je kapital mešovit i gde se ne zna ko je vlasnik“, rekao je Vukojević.
Vukojević je opisao kako je funkcionisala Privredna komora KiM i optužio predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina da je ostatku privrede u Pokrajini naneo zlo tako što je podržavao „nelegalno rukovodstvo novoformirane Komore na čijem je čelu bio privrednik Branko Miljković“.
