Ali, iskazuje se velika zabrinutost zbog slabog suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu, posebno na visokom nivou.
U predlogu rezolucije koju je razmotrio Spoljnopolitički odbor Evroparlamenta navodi se da sporazum jeste moguć, iako pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.
U tekstu se „ohrabruju pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, da to ipak učine“, ali su neki poslanici u raspravi zamerili što se to traži jer je odluka o priznanju suverena odluka svake zemlje.
U ovom dokumentu koji, uz dopune, Evroparlament treba da usvoji na plenarnom zasedanju, „prima se na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova“, na temelju stava Međunarodne upravljačke grupe
o tome da je „rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno“.
U predlogu rezolucije EP se „poziva na ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova koje održava srpska država, a posebno povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela“.
Traži se i „puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova, u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana“.
EP „žali što, uprkos napretku, povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje predstavlja izazov, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost“.
U predlogu rezolucije se pozdravlja obnavljanje dijaloga Beograd-Priština „uz posredovanje visoke predstavnice Ketrin Ešton, što je dalo novi zamah dijalogu“ i nalaže se da se primene svi dogovori, a posebno o upravljanju prelazima.
Evroposlanici „podvlače da podela Kosova nije rešenje i pozdravljaju podršku teritorijalnom integritetu Kosova koju je izrekla Evropska komisija“.
Priština mora sprovesti ustavne odredbe o decentralizaciji vlasti, dok, stoji u tekstu, „kosovske vlasti moraju preduzeti dalje korake kako bi išle u susret srpskoj manjini, naročito na severu, a saradnja sa svim kosovskim Srbima mora biti ojačana“.
U kratkoj raspravi je, pored ostalog, jedan poslanik izneo mišljenje da Srbija ne može postati članica EU s ustavnom odredbom da je Kosovo i Metohija njen nerazdvojni deo.
Čulo se i mišljenje da se mora imati na umu da Srbi na Kosovu ne prihvataju da budu kosovski državljani, dok će Srbija uvek imati uticaj i ulogu kao sused Kosova.
U predlogu rezolucije stoji i da bi vlasti u Prištini, kako bi mogle napredovati u evropskoj integraciji, „morale dati novu snagu svojim preuzetim obavezama i političkoj volji za jačanje vladavine zakona, prava manjina, sposobnosti administracije i struktura za trgovinu“.
EP podvlači da izveštaj Revizorskog suda EU o delovanju EULEKS-a na Kosovu „izaziva veliku zabrinutost“, mada ocenjuje da su „na to uticale i teškoće zbog toga što pet zemalja EU ne priznaje Kosovo“.
Revizorski sud EU je nedavno ocenio da je, uprkos potrošenim stotinama miliona evra iz budzzeta EU, „nivo organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu i dalje visok“.
Ovaj Sud EU je predočio da je „kosovsko pravosuđe i dalje pod političkim uplivom i neefikasno“, dok „Kosovo ima ograničenu sposobnost za zaštitu svedoka“.
