S tim u vezi Ružić smatra da bi platforma trebalo da korespondira s nekim elementima plana Martija Ahtisarija, i to tako da se on unapredi u pravcu kojim bi se zadovoljili interesi Srba na Kosovu, ali i države Srbije.
Ružić u izjavi Tanjugu, naime, kaže da o rešenju kosovskog pitanja moramo govoriti realnim jezikom, da kažemo jasno koje su razlike i da te specifičnosti uvažimo.
To, po njegovim rečima, podrazumeva da uvažimo činjenicu kako žive i koji je status Srba koji žive u enklavama južno od Ibra, jer njih, dodaje, ima više nego Srba na severu, da ne govorimo samo o funkcionalnoj eksteritorijalnosti srpskih manastira, odnosno o kulturnoj baštini.
Sve to, navodi Ružić, delom su teme koje sadrži plan Martija Ahtisarija, zbog čega ocenjuje da bi platforma trebalo da korespondira s delovima tog plana. Upitan znači li to na bilo koji način narušavanje Ustava Srbije, Ružić kaže: „Mi poštujemo Ustav, ali moramo uvažiti i realno stanje na terenu“.
Realno stanje na terenu, ponavlja Ružić, znači uvažiti realnost – onu kako žive Srbi južno, a kako severno od Ibra, što, kako kaže, nije pitanje da li Ustav poznaje takvu razliku, već je upravo reč o pravom stanju stvari na terenu. On je ponovio da ne treba da bude mistifikacije u vezi s platformom, da nije važno ni da li će ona biti zaokružena pre ili posle Nove godine, te da će s njenim sadržajem biti na vreme upoznati svi koji to treba da budu.
Kako je naveo, nakon ambasadora stranih zemalja, sa sadržinom državne platforme za Kosovo biće upoznati šefovi poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, najverovatnije u četvrtak, zatim i ostali poslanici, a potom bi se u parlamentu glasalo o tom dokumentu.
Termini, ponovio je Ružić, nisu toliko bitni, već da platforma odrazi realno stanje na terenu, da ima državotvorini karakter i da, kako je kazao pokušamo da rezultat platforme u daljim pregovorima bude „održivo, pravično i pravedno rešenje koje je prihvatljivo i Srbima na Kosovu ali i kosovskim Albancima“.
