Tranziciona pravda je nova disciplina u zaštiti ljudskih prava koja se primenjuje u autoritarnim i postkonfliktnim sredinama. U predstavljenom izveštaju UNDP-a analizirano je javno mnjenje, a osnovna karakteristika je da su različiti stavovi sagledani iz ugla oba pola.
Menadžer pri UNDP-u Virđina Dumnica kazala je KIM radiju da se jasno vidi razlika u izjašnjavanju žena i muškaraca.
“Žene su bile glasnije u slučajevima porodica čija se deca i dalje vode kao nestala i tu su majke bile glasnije. Što se drugih pitanja tiče mišljenja žena i muškaraca su bila relativna”, kazala je ona.
Izveštaj između ostalog analizira zadovoljstvo građana radom istitucija kao što su Međunarodni krivični sud za zločine počinjene na pristoru bivše Jugoslavije, sudija i tužioca, viđenje ratnih zločina, odgovornosti, kršenje prava ljudi kao i percepciju o pomirenju i reformama.
Za period nakon oržanog sukoba 36 posto kosovskih Srba i 40, 9 odsto ostalih nevećinskih zajednica smatraju da su Srbi žrtve u pogledu kršenja ljudskih prava.Što se tiče zadovoljstva radom međunarodnih sudija i tužilaca istraživanje pokazuje da oko 60 posto Albanaca smatra da su dobro obavljali svoj posao, a 65 odsto Srba sa Kosova da nisu.
Zamenica šefa ambasade Holandije u Prištini Ema Kej kazala je da je nakon konflikta na Kosovu bilo hiljade uništenih domova, a da se to uništavanje imovine civila nastavlja i danas. Proces tranzicione pravde, prema njenim rečima, poboljšava rad samog sistema u pogledu osavremenjavanja i ravnopravnosti polova.
“Što se evropske perspektive kosovskog društva tiče, postoje određene barijere. Jedan od izazova za integraciju Kosova u EU je uspostavljanje sistema tranzicione pravde. Kosovska vlada je na važnom raskršću”, kazala je ona.
Izveštaj UNDP-a zasnovan je na istraživanju 1.250 ispitanika iz svih krajeva Kosova od kojih je 850 albanske, 200 srpske i 200 nacionalnosti drugih manjinskih zajednica. Polovina ukupnog broja ispitanika bile su žene.
