Vićentijević je rodom iz Novog Pazara. Nakon što se udala, prelazi u Zubin Potok da živi .
Međutim, kako kaže, usled problema u braku, odlučila se za samostalni život, u vreme kada je bila u drugom stanju sa poslednjim detetom.
Blažica se potom vraća u Novi Pazar kod svojih. Međutim, usled problema da decu povede sa sobom u drugo mesto, primorana je bila da se vrati u Zubin Potok i tu živi sa njima.
„Nakon što sam napustila muža deca su ostala kod njega, jer tih dana nisam imala gde. Otišla sam kod mojih u Novi Pazar, a tada sam sa najmlađim detetom bila u drugom mesecu trudnoće. Vratila sam se u Zubin Potok zbog toga i obratila se socijalnom, jer nisam htela da mi se troje dece vode na Kosovo, a jedno na Pazar“, objašnjava Blažica.
S obzirom na to da nije imala svoj krov nad glavom, obratila se i Centru za socijalni rad u nadi da će rešiti svoje stambeno pitanje i pronaći novi dom za svoju decu.
Međutim, kaže da joj je potom Centar za socijalni rad preporučio da sama pronađe smeštaj do porođaja, uz obećanje da će joj pomoći kada se dete rodi.
Blažica je mesec dana provela u bolnici, a dok je, nakon što se porodila, Centar za socijalni rad ispunio obećanje.
Obezbedili su joj kuću u kojoj je u početku živela sa najmlađim detetom, da bi im se pre tri godine pridružila i ostala deca.
Kaže da je kuća u trenutku kada su se uselili bila daleko od nove, ali i da je bila svakako u boljem stanju nego što je to danas.
Oronuli i ubuđani zidovi, prozori koji ne dihtuju, krov koji prokišnjava, stare električne i vodovodne instalacija, propao pod, star nameštaj, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju Blažica i njena deca.
Tokom leta oni koriste samo jednu sobu, a kako bi, tvrdi Blažica, izbegli susret sa zmijama koje ulaze u kuću.
„Kuća se ruši, prokišnjava. Leti se tu ne može živeti, u sobe ulaze zmije, pacovi. Prošle godine smo spavali kod komšinice, nismo smeli ovde. Preko leta sve stvari prebacim u jednu sobu jer u tu drugu ne smem ni da uđem“, navodi sagovornica KoSSev-a.
U kući rade samo dve utičnice, dok sa druge strane, kao jednu od retkih „povoljnosti“ ističe to što imaju vode.
Ipak, cevi su dotrajale.
„Ovde ili očekujemo da se struja zapali ili da pukne nešto, kao što mi je prošle godine pukla voda kod bojlera. Gotovo smo se podavili, ili da se sruši, jer je jedan deo kuće već počeo da se ruši. Prva kiša kad padne, prokišnjava, voda dođe do pola frižidera“, objašnjava ona.
Za stanje kuće u kojoj žive i njenu životnu priču kaže da znaju svi, jer se o tome i u prošlosti pisalo u medijima.
Blažica, iako zadovoljna time što joj je obezbeđena kuća, kaže da ipak uslovi nisu zadovoljavajući, usled čega se ponovo obratila socijalnoj službi.
„Obećali su mi da će se do marta stanje promeniti, međutim, evo već je dva marta prošlo i ništa se nije desilo“, rekla je Blažica za KoSSev.
Ovoj porodici su do sada pomagale komšije, poznanici, ali i pojedine javne ličnosti donacijama novca za ogrev i namirnicama.
Blažica kaže i da je takođe svima njima zahvalna. Ipak, poručuje da bi njoj i njenoj deci najveća pomoć bila to da se presele u kuću ili stan koji ispunja osnovne uslove za život i koji je dostojan života čoveka u 21. veku.
„Stan, kuća bilo šta. Za sve ostalo bismo se sami polako snašli. Za sve ima rešenje, samo za kuću nema“, zaključuje Blažica Vićentijević.
U vezi sa rešavanjem stambenog pitanja ove porodice, KoSSev portal kontaktirao je Centar za socijalni rad Zubin Potok koji za Blažicu ima samo reči hvale.
Iz ovog Centra potvrdili su za Kossev da rade na rešavanju stambenog pitanja Vićentijevića. Međutim, kako navode, problem je u tome što je reč o malom mestu, odnosno nedovoljnoj ponudi stambenih mesta.
Poručuju da rade na tome, ali i da bi najbolje rešenje bilo da Blažica i njena porodica apliciraju za konkurs za dodelu stanova na kome će imati prednost jer je Blažica samohrana majka i „socijalni slučaj“.
