Izvršna direktorka NVO “Inicijativa mladih za ljudska prava“ Marigona Šabiu navela je brojne prepreke na koje nailaze mladi u albanskim sredinama.
“Mi kao organizacija radimo sa mladima sa Kosova od 2004. godine. Kada govorimo o tome zašto mladi odlaze sa Kosova moramo imati u vidu da je to rezultat nedostatka perspektive za odvijanje normalnog života. Problemi sa kojima se mladi suočavaju su složena politička situacija, politički lideri koji nemaju jasnu strategiju , isključenost iz procesa odlučivanja i kreiranja politike“ kazala je Šabiu.
Saradnjom mladih iz obe zajednice moglo bi mnogo toga da se postigne, ali zaoštrena retorika na relaciji Priština – Beograd gotovo onemogućuje pomak u zajedničkom rešavanju problema mladih, ocenila je ona.
“Aktuelni obrazovni sistem ne priprema dovoljno mlade za tržiste rada niti razvija tražene veštine i to stvara jedan zastoj zbog čega mladi imaju poteškoće prilikom zapošljavanja. Na osnovu statistike međunarodnih organizacija nezaposlenost je jako visoka i ide 50-60 odsto, što podstiče inferiornost kod mladih i želju da odu u neke druge zemlje“, rekla je Izvršna direktorka NVO “Inicijativa mladih za ljudska prava Marigona Šabiu.
Bojana Manitšević iz NVO “Komunikacija za razvoj društva“ govorila je o istraživanju koje je obuhvatilo šest opština: Gračanicu, Klokot, Štrpce, Parteš, Novo Brdo, Ranilug .
“Migracija je proces koji postoji u celom svetu a ovde je itekako izražena poslednjih 20 godina. Ono što mladi navode kao glavni razlog odlaska je bezbednosna situacija na Kosovu, nepovoljne ekonomske prilike, nezaposlenost i politički nestabilna situacija. To su jaki razlozi i mladi tu ne mogu ništa da promene“, istakla je Manitašević.
Ona je dodala kao problem i diskriminaciju sa kojom se susreću kao i nedostatak visokoobrazovnih institucija zbog čega mladi odlaze u centralnu Srbiju zbog edukacije sa idejom da se više ne vrate.
“Samo 22 odsto ispitanika je reklo da bi se vratilo nakon završenih studija . Ono što postaje trend jesu osnovci koji srednje škole upisuju u centralnoj Srbiji i za to imaju podrsku svojih roditelja“, naglasila je Bojana Manitšević
Danilo Đurić iz NVO Aktiv se nadovezao na izlaganje predhodne govornice, jer su istraživanja koje je Aktiv sproveo podudarna sa istraživanjima NVO “Komunikacija za razvoj društva“ . Rekao je da mlade u srpskim sredinama muče isti problemi.
“Aktiv poslednjih šest sprovodi istraživanja zašto mladi odlaze sa Kosova. Poslednje tri godine NVO Aktiv je obuhvatio sve sredine na Kosovu u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Sedamdeset posto ispitanika je odgovorilo da poznaje bar jednu osobu koja je u zadnji godinu dana napustila Kosovo. Ljudi su za emigraciju navodili razloge kao što je ugrožena bezbednost ali loša ekonomska situacija“ rekao je Đurić .
On je dodao da Osojane , u kojem živi, u poslednjih deset godina je napustilo 60 odsto mladih.
Izvršni direktor NVO „“Gračanica inovacioni centar Aleksandar Blagić“ napomenuo je da su mladi vrlo apatični, ali i da nemaju dovoljno podsticaja od strane političkih aktera u sredini u kojoj žive.
“Najveći problem je sama omladina, nemaju motivaciju da se pokrenu da nešto urade sami. Prema istraživanjima koje sam čitao, 70 odsto mladih na Kosovu slobodno vreme provodi slučajući muziku i sedeći u kafićima“, kazao je Blagić.
On je dodao da, mladi nisu ni dovoljno podržani od strane institucija.
“Dođaj koji smo organizovali u Gračanici nije posetila ni jedna institucija koja je već unapred potvdila dolazak. Drugi primer je Sajam informisanja koji je plod ideje mlade osobe koja uopšte nije pomenuta nigde kao idejni tvorac događaja“, istakao je Blagić.
On se osvrnuo i na pitanje prevoza u opštini Gračanica za koje nema rešenja poslednjih dvadeset godina.
Tačan broj mladih iz svih zajednica koji je napustio Kosovo je još uvek nepoznanica. Akteri današnje debate nisu mogli prisutnima da saopšte konkretne brojke i tačnu statistiku kada su u pitanju kvantitativne razmere ovog negativnog trenda.
