U besedi nakon liturgije otac Ilarion je kazao da je vaskrsenje Hristovo sila koja pomaže ljudima da žive u ovim teškim vremenima i sila koja je održala Srbe u Prištini.
“Bez vere u vaskrsloga Hrista oni ne bi mogli tako nešto da učine, bez vere u vaskrsloga Hrista ne bi se naši manastiri obnavljali na Kosovu i Metohiji baš u vreme najvećega stradanja. Bez vere u vaskrsenje Gospoda Hrista kojeg sada proslavljamo ne bi mogli jedan dan da proživimo”, kazao je otac Ilarion istakavši da je ljubav Božja velika i da je tu ljubav u sebi nosio i otac Nikolaj čiji spomen danas vršimo, odnosno podsećamo se na dan prenosa njegovih moštiju iz grada Mire u oblasti Likiji u Maloj Aziji, u grad Bari gde njegove mošti i danas počivaju i čudotvore.
Liturgiji u crkvi Sv. Nikole, koja je stradala u martovskom pogromu, a potom šest godina kasnije demično obnovljena, prisustvovalo je oko 200 vernika koji su tu došli iz okolnih sela, ali i raseljeni Prištevci iz raznih mesta širom Srbije.
Zoran Plećaš kao raseljeno lice živi u Beogradu. U svoj rodni grad dolazi kada se obeležava hramovna slava i kad su Zadušnice. On kaže da je grad u kome je nekada živeo danas izgubio dušu.
“Stara Priština, stare građevine su uništene, ne samo u centru grada, nego i u sporednim ulicama po kojima smo se mi kao deca igrali klikera i raznih drugih igara. Tu su sada neki veliki stambeni objekti i ovaj grad je čini mi se postao jedna velika spavaonica. Hvala Bogu da je bar crkva obnovljena i ona nam vraća sećanja na Prištinu u kojoj smo živeli, u kojoj su nam se deca rodila, krstila, školovala…”, kazao je Plećaš.
Zagorka Pavlović, predstavnica Kola srpskih sestara koje je više puta pomagalo crkvu u Prištini, istakla je da je svaki put kada ovde dođe obuzmu neopisiva osećanja.
“Svaki put kad dođemo u ovu svetinju neizmerno se radujemo i obuzima nas radost upravo zbog toga što smo svi mi kršteni u ovoj crkvi. Sva naša okupljanja i sve naše radosti nekada su bile u ovoj crkvi i u porti ove crkve, a danas ovde nalazimo neke ljude koje uopšte ne poznajemo. Ti ljudi su pre vremena ostarili, njih tuga bije i njihova sva radost je otišla upravo sa nama koji smo se odavde iselili, a naša je velika želja da se svi mi vratimo”, rekla je ona.
Nakon liturgije i litije prerezan je slavski kolač. Ovogodišnji domaćin slave, Žarko Joksimović istakao je da mu je posebna čast da je domaćin slave u hramu u kome je nekada kršten i u kome je pre samo mesec dana krstio i svog unuka.
“Danas smo se ovde okupili u popriličnom broju. Pamtimo vreme kad se ovde toliko teško živelo, gotovo da je bilo zabranjeno disanje. Danas imam osećaj da se lakše diše, zbog toga što su tu i ljudi koji su nekada ovde živeli. Nadam se da ćemo ih ohrabriti da se ponovo vrate u svoj grad”, kazao je Joksimović koji je deo kolača predao Saši Đokiću iz Čaglavice, narednom domaćinu slave.
Domaćini slave, porodica Joksimović, pripremili su posluženje za sve prisutne, a svečanost je svojom pesmom uveličala i umetnica Snežana Đerdan, koja je zapevala u prepunoj crkvenoj porti.
