Osim redovnih izjava o poboljšanju ekonomskih i političkih odnosa, zatim o državljanima dveju zemalja koji žive i rade u Nemačkoj i koji služe kao „most između domovine i Nemačke“, u centru pažnje je ipak i pre svega nastavak zamrznutih pregovora Srbije i Kosova čiji intenzitet je na najnižem nivou otkako je 2013. potpisan Briselski sporazum.
Poseban sastanak Aleksandra Vučića Vučića i Aljbina Kurtija u sredu uveče, koji se održao uz prisustvo Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine, daje dodatnu težinu prethodnim susretima u kancelarskom kabinetu.
Nije više fatamorgana?
Olafu Šolcu je očigledno stalo da se faza pojačanog bavljenja Nemačke Zapadnim Balkanom nastavi i tokom njegovog šefovanja kancelarskim kabinetom. „Zemljama Zapadnog Balkana je mesto u Evropskoj uniji: to nije isprazno obećanje, to nije floskula“, rekao je Šolc. Vučić će nešto kasnije na zajedničkoj konferenciji za novinare reći kako mu je kancelar rekao da perspektiva „nije fatamorgana, nije iluzija“, već nešto što će se „zaista i dogoditi“.
Šolc je važnost sporazuma pokušao da objasni metodom štapa i šargarepe: od dogovora između Srbije i Kosova profitiraće žitelji obe zemlje, posebno mlađi. Jer, kako je rekao nemački kancelar, sporazum će doneti stabilnost, investicije i blagostanje. To je šargarepa.
Štap se, barem za Srbiju, krije u jednom važnom aspektu kojeg je nemačka strana svih ranijih godina spominjala u sporednim rečenicama, ali ipak prilično nedvosmisleno: konačni sporazum moraće da sadrži i priznanje Kosova. Danas je to po prvi put potpuno otvoreno izgovorio i jedan predsednik nemačke vlade. On je nakon razgovora s kosovskim premijerom Kurtijem rekao kako zamišlja normalizaciju odnosa dve države:
„To će funkcionisati samo kroz konkretne sporazume koje postignu dve zemlje. Tu ima mnogo detalja, ali naravno da u to spada ono što je Nemačka već odavno učinila, a to je priznanje Kosova“, rekao je Šolc.
Nekoliko sati kasnije, nakon razgovora s Vučićem, Šolc je izbegao spominjanje priznanja, već je govorio o „sveobuhvatnom sporazumu“ čije postizanje će zahtevati „mnogo hrabrosti i odlučnosti“. Vučić je nakon toga rekao da Srbija ne bi trebala da bude ta koja će morati jedina da „proguta knedlu“ na putu do konačnog „sveobuhvatnog sporazuma“.
„Verujem da ćemo imati snage da dođemo do određenog napretka u pregovorima, iako neće biti lako. Daćemo sve od sebe da pronađemo kompromisno rešenje“, rekao je predsednik Srbije. Nemački mediji u svojim izveštajima jesu doduše tu konstataciju okarakterisali kao „približavanje Kosovu“, ali za one koji prate te pregovore ta izjava nije nova i ne navodi na ushićenje. Šolc je obećao da će Nemačka podržati nastavak pregovora Srbije i Kosova, što je izjava koju potvrđuju i svi ovi događaji 4. maja u Berlinu.
Zapadni Balkan i dalje na oku
Nasuprot očekivanjima, rat u Ukrajini spomenut je relativno kratko. Uprkos tome, Šolc je i tu temu povezao s izgledima za članstvo u EU. „Sada Evropska unija, kao i kandidati za članstvo, moraju da deluju zajednički“, naglasio je kancelar.
On se uzdržao od kritike zbog odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji rekavši sa smatra da se višestrukom osudom ruske agresije Beograd jasno opredelio. „Srbija je vrlo jasno stala na stranu Evrope optužujući agresiju“, rekao je Šolc.
Nemački kancelar je Vučiću, kako je rekao, izrazio svoju zabrinutost zbog „secesionističkih tendencija“ u Bosni i Hercegovini, čime je u razgovor uveo drugi najveći bezbednosni aspekt kada je Zapadni Balkan u pitanju.
Predsednik Srbije u četvrtak (5.5.) pre podne posetu Berlinu nastavlja razgovorom s ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, nakon čega se vraća u Beograd gde mu u goste dolazi nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht, što takođe pokazuje aktuelnu nemačku sveprisutnost na Balkanu.
Kancelar je sa svoje strane, najavom skorašnje posete Beogradu i Prištini, te organizacijom nove konferencije o Zapadnom Balkanu u sklopu Berlinskog procesa, a koja bi se trebalo da se održi na jesen, stavio do znanja da Berlin taj deo Evrope i dalje namerava da drži na oku.
Vučić je inače na početku konferencije za novinare podsetio na to koliko je puta bio gost na tom istom mestu za vreme vladavine Angele Merkel. Možda se u tom moglo osetiti i nešto sete, no svojim dosadašnjim aktivnostima na Balkanu, nova nemačka vlada ne daje prostora onima koji bi da žale za vremenima kada je politikom u Berlinu upravljala kancelarka.
