Položaj radnika na Kosovu i Metohiji, osam godina nakon dolaska misije UN-a, karakteriše nepostojanje osnovnog prava – prava na rad. Bivši radnik Kosovo-transa, Milorad Spasić, jedan je od mnogih koji su ostali bez posla. Danas živi u Kosovu Polju i kaže da na Kosovu Srbin nema pravo na rad. „ Srbin nema pravo na život, a ne na rad. Ostao sam bez posla 1999. godine, primam minimalnu mesečnu zaradu a nije nam omogućeno da se vratimo na svoja radna mesta“, kazao je Spasić. Posebno je teška situacija među mlađim ljudima gde nezaposlenost premašuje 90 procenata. „Samo su se pojedinci, donekle, snašli, “ kaže Miljković Dejan iz Orahovca koji kao raseljeno lice živi u zgradi takozvanog „Mašinskog parka“ u Kosovu Polju. „Ostali smo bez posla. Ljudi žive od minimalca, zatvorene su firme i fabrike, sada se snalazi kako ko zna i ume, “ rekao je Miljković. Po mišljenjima mnogih najgore su prošli radnici javnih preduzeća, Termoelektrane i Elektroprivrede Srbije, od kojih nekoliko hiljada ni danas ne može da se vrati na svoja nekadašnja radna mesta. Jedan od radnika EPS-a koji čeka povratak na svoje radno mesto je i Gadžić Dragan iz Ugljara koji je bez posla 8 godina. „Teško živimo, nemamo slobodu kretanja. Današnji dan mi je isti kao i ostali jer nemam posao i zašto bih ga proslavljao“, kazao je Gadžić.
