U južnom delu Kosovske Mitrovice u Romsku mahalu od 2006. godine do sada se vratilo 67 Romskih, Aškalijskih i Egipćanskih porodica. Romi koji su posedovali legalna dokumenta za nekretnine imali su pravo da im se napravi nova kuća, a lica koja nisu imala nikakva dokumenta dobili su stanove u novoizgrađenom stambenom objektu u Romskoj mahali. Romi su zadovoljni uslovima u kojima žive i kažu da do sada nisu imali priliku da stanuju u ovakvim zgradama i kućama. Svaka porodica dobila je sredstva za pokretanje sopstvenog biznisa, jer bez toga, kako kažu, posao ne mogu lako naći. Nazmi Dibrani, Rom koji se vratio u Romsku mahalu, kaže za KIM radio da je zadovoljan onim što sada ima. “ Vrlo je dobro organizovan povratak, dobro je opet biti ovde. Posle 8 godina vratili smo se tu gde smo i rođeni. Od Međunarodnih organizacija, koje su organizovale povratak, dobio sam prodavnicu i veoma sam srećan što sada imam posao“, kazao je Dibrani. On kaže da je posle 1999. godine sa svojom porodicom živeo na raznim mestima u izuzetno teškim uslovima. „Posle 1999. otišli smo u školu, na severu K. Mitrovice, gde smo ostali 8 meseci, zatim u šatorima u selu Žitkovac gde smo jedva zimu prošli jer su uslovi bili izuzetno loši. Posle Žitkovca barake su bile napravljene u Česminom Lugu gde smo bili sve dok se nismo ponovo vratili ovde. Ne krećemo se mnogo jer sve što nam treba imamo ovde. Nije baš tako laka reintegracija u mestu odakle si izbegao. Policija je sve vreme ovde, tako da nema razloga za brigu o bezbednosti. Nadam se da ćemo ove godine imati više Roma koji će želeti da se vrate tako da nas bude više i naravno želim da opstanemo na ovim prostorima“, rekao je Dibrani. ——————————————————————————– Ani Rromani mahalla katro 2006 bersh irisaile 67 families Ano taluni rig e Kosovakre Mitrovicakri ani Rromani mahalla katro 2006 bershgji akana irisaile 67 Rromane, Ashkaliune hem Egypcianengre families. O Rroma save sinelen legalune dokumentia e kherengre hem sinelen hakai te kerenpes legre khera, hem o manusha save na sinelen nisave dokumentia line partmania ani banesakro obiektiani rromani mahalla. O Rroma si chale e kondicienca hem vakerna kai gji akana na gjande sar si te gjivdinen an akala khera hem partmania. I familia lias hakai te poshizel poro biznisi, se bi kadleskro, sar vakerna, i buci naci arakhen kidjal kolai. O Nazmi Dibrani, Rrom savo irisailo ani Romani mahalla, vakerla e KIM Radioske kai si chalo so siles akana. “ But si laches organizuibe kava iranipa, laches si te pale ova kate. Palo 8 bersh irisajam kaj bijandiliam. Kotaro Internacionalune organizacije, save organizuizde o iranipa, lilom zadruga hem but siom bahtalo kaj isima kaja buti“, vakeras o Dibrani. Ov vakerla kai palo 1999 bersh pe familiasa gjivdisailo ano but thana talo but bilache kondicie. „Palo 1999. giam ani shkola, ki upruni rig e K. Mitrovicakri, kai i achjam 8 masek, pal kada giam ano shatoria ano gav Zhitkovac kaj but phares nakhjam o ivend se o kondiciessine but bilache. Palo Zhitkovac barakes kercile ano kampiskro than Chesmin Llug, atka achiam sa gji kana irisajam kate. Na phirasa but se sa so valiazla amenge siamen kate. Nai bash kidjal loki i reintegracia ano than kotar nashlian. I policia si kate so baro vakti, kidjal kaj na brinizasa kaj beshaia. Agjarav te shunav kaj panda Rroma ka irinenke an akava bersh hem kidial te ova po but hem te achova kate „, vakeras o Dibrani.
