Nakon devet godina od napuštanja svog imanja u Kojlovici, nadomak Prištine, braća Tonić, Novica i Slavoljub, posetili su svoj posed sa namerom da utvrde da li je povratak moguć. Gotovo je sve uništeno, a ono malo što nije – uzurpirano je. Od kada su, iz straha za svoju bezbednost, juna 1999. godine napustili selo, Tonići su prestali da obilaze svoja imanja. Retki kontakti koje su Albanci ostvarivali sa njima pokušavajući da, po izuzetno niskim cenama, kupe njihova imanja, nisu bili dovoljni da se sazna pravo stanje na terenu, kaže Novica. Prevelika želja da se lično uvere u pravo stanje naterala ih je da, i bez policijske pratnje na kojoj su insistirali članovi njihovih porodica, posete svoje domove. Tonić Slavoljub, penzioner, danas živi u okolini Niša. – Kad sam video dvorište u ovakvom stanju, morao sam da stanem i popijem lekove za smirenje. Ulagao sam 50 godina u ovo a sada gledam gomilu kamenja i cigli. Plašim se da ne doživim infarkt dok se vratim do grada, priča Slavoljub koji je sa sobom poneo i alat kakao bi okresao voćnjak koji se prostire na nekoliko ari na brdu iza kuce. – Nadao sam se da ću moći da se vratim pa sam hteo da obnovim voćnjak, medjutim, to je u takvom stanju da je jedini lek da se sve povadi pa da se zasade nove sadnice. Eto, koliko me je žao kuće, žao me je i tog voćnjaka, kaže Slavoljub. Upitan da li bi se vratio u Kojlovicu, Slavoljub kaže da bi ali ako bi mu neko napravio kuću i obezbedio uslove za život približno kakve je imao i ranije. Njegov brat Novica trenutno živi u Preocu sa svojom porodicom. Iako je na desetak kilometara od mesta gde je proveo gotovo ceo život, on je po prvi put nakon devet godina, došao na svoje imanje. – Tešsko mi je mnogo, svako bi zaplakao da to vidi. Od moje i kuce mog brata nije ostalo nista, od imovine mojih rodjaka koji su živeli oko mene, još manje. Å umu su posekli, kuće porušili, dvorište uzurpirali i još se ljute na mene što sam ih tužio, kaže nam Novica. I pored svega što je ovde zatekao, Novica bi se vratio kada bi se bar još jedna srpska porodica vratila. Na kraju obilaska svog imanja braća Tonić su posetili i grobove svojih upokojenih. U šiblje obrasli komadi polomljenih i porušenih nadgrobnih ploča sa oštećenim natpisima i slikama pokojnih članova njihovih porodica je sve što je ostalo a čemu se mogu pokloniti danas. – Dobro je što sam ozidao okvir oko groba moje majke, da mogu sada da ga pronadjem, kaže na grobu 75-ogodišnji Slavoljub kroz suze. Tonići su nadležnim institucijama na Kosovu još pre nekoliko godina prijavili uzurpaciju i rušenje svojih kuća i svi procesi još uvek su u toku. U Kojlovici, 4 km od Prištine, do 1999. godine bilo je 40 srpskih i 16 albanskih kuca. Od tada ovde više ne živi ni jedan Srbin.
