Institucija Ombudsman: Situacija sa kojom se suočavaju manjine na Kosovu nije se promenila

„Jasno je da se u najvećoj meri, situacija sa kojom se suočavaju manjinske zajednice na Kosovu, nije promenila u suštinskom smislu, takođe ne postoje nikakvi pokazatelji da će se ovo desiti u bliskoj budućnosti“, navodi se u osmom po redu, godišnjem izveštaju Institucije Ombudsmana na Kosovu, za period 2007-2008. god. Vršilac dužnosti Ombudsmana Hiljmi Jašari, rekao je da pored političkih tenzija i neslaganja po pitanju statusa Kosova, pitanje jezika predstavlja još jednu veliku prepreku za ponovno uspostavljanje saradnje između Albanaca i određenog broja manjinskih zajednica. “ Znate da je na Kosovu pravo na sopstveni jezik garantovano, stoga smo mi pre dve godine istražili institucije po pitanju upotrebe ovog zakona i našli brojne primere kršenja ovog zakona. Ovo istraživanje nismo radili samo mi, već i mnoge druge nevladine organizacije. I komisija Ujedinjenih nacija je došla do zaključka da se principi izneti u ovom zakonu, ne primenjuju od strane institucija na Kosovu, tako da kršenje ovog prava postoji“, navodi Jašari. Pitanja pravosuđa na Kosovu, slabost vladavine zakona i nakon proglašenja nezavisnosti, neadekvatnosti mehanizama za zaštitu ljudskih prava, imovinska prava i pravo na stanovanje, situacija sa raseljenim licima i uslovi za njihov povratak su neke od stalnih tema o kojima se raspravlja u godišnjim izveštajima Institucije Ombudsmana. Još jedna od nejasnoća sa kojom se trenutno suočava vršilac dužnosti Ombudsmana Hiljmi Jašari, je i rekonfiguracija UNMIK-a i odnos sa EULEX-om, jer se ne zna ko će osigurati odgovornost misije Evropske unije. “ „Trenutno se vode diskusije o tome da li bi Ombudsman Institucija ili neko drugi, trebao biti nadležan za razmatranje potencijalnih žalbi uloženih protiv EULEX-a. Možda bi trebalo oformiti neki treći mehanizam, koji će se posebno odnositi na EULEX“, rekao je Jašari. On kao jedan od glavnih, ističe problem potpunog ili delimičnog izostanka sprovođenja važećih zakona i propisa na Kosovu, neizvršavanje sudskih odluka, nedostatak pravne sigurnosti, nedostatak odgovornosti sudija, tužilaca i vlasti na centralnom i oštinskom nivou, što sve zajedno slabi buduće ekonomske izglede, ali i predstavlja stalno kršenje ljudskih prava stanovnika Kosova.