Veoma niska stopa obrazovanja među decom romske nacionalnosti i loše poznavanje srpskog jezika, samo su neki od razloga koji su pokrenuli mnoga lica i udruženja da preduzmu akcije i angažuju se na poboljšanju i rešavanju problema. Jedna od organizacija je Međunarodna NVO „Glas Romakoja je osnovala Obrazovni centar za romsku decu sa centralnog Kosova u selu Preoce, kod Prištine. Obrazovni centar je osnovan u junu prošle godine Ciljevi sa ciljem da pomogne deci u savladavanju srpskog jezika, radi postizanja što boljeg uspeha u školama. Romi su jako zadovoljni što im je pružena ovakva mogućnost njihovoj deci i veruju da će im to pomoći u postizanju boljeg uspeha u školi. U centru rade 4 vaspitača, koji program sa decom izvode na romskom i srpskom jeziku. Osim redovnih aktivnosti, centar pruža mnoge mogućnosti za slobodne aktivnosti, kako dece tako i odraslih. Vaspitač, Alen Čelić, kaže za KIM Radio da je ideja organizovati ovakav predškolski program za decu gde se nastava predaje na srpskom jeziku, odlična. „S obzirom da Romi u enklavama pričaju romski jezik, kao maternji, ideja je da se ovim centrom poboljša znanje srpskog jezika kako bi u školi aktivno pratili nastavu. Posle vrlo kratkog vremena, deca su usavršila srpski jezik i samim tim poboljšala rad u školi. Imamo i redovne sastanke sa roditeljima, sarađujemo sa školom. Vrlo sam ponosan što sam deo ovog tima“, kaže Alen Čelić. On dodaje da je, na početku rada centra, procenat učenika bio nezadovoljavajući. Učenici i roditelji nisu shvatili svrhu postojanja centra. Organizovali smo jedan sastanak sa roditeljima, i učenicima, i upoznaliih sa aktivnostima, kaže Čelić. Pored obrazovanih aktivnosti u centru postoje i druge zabavne aktivnosti, kaže Čelić. „Deca obožavaju da se bave sportom, imamo kompjutere, kazao je Čelić. Å ef međunarodne organizacije „Glas Roma“, Isak Skenderi, kaže za KIM radio da ovo nije jedini projekat koji je urađen vezan za obrazovanje romske dece. „Istu ovakvu školicu imali su i 2006 u Preocu i zbog skraćenih fondova nisu bili u mogućnosti da nastave sa radom. Želimo da unapredimo naš narod i krenemo ka boljoj budućnosti, kaže Skenderi. ——————————————————————————————— Edukaciakro Centari ano gav Preoce kerla ko progresi te avel gji ko targetia But cikoro stepi e edukacijakro mashkar o rromano nacionaliteti hem bilacho dianiba e gadikiane chibiakro si haje jek katro kondicie save kerde but manusha hem societia te len i akcia ano vasta hem te keren ko lachipe hem solvipe e problemijengro. Jekh katro organizacije sito i Internacionaluni organizacia „Romano Avazi“. Kaja organizacija keras o Edukaciakro centri bas e rromane chavenge kotar o centraluno Kosovo, a lokacirime si ano gav Preoce, pash i Prishtina. O Edukaciakro centri si phuterdo ano juni okole bersheste. O targetia e Edukaciakre centriskro ai te del dumo e chavenge ano dianipa e gadikane chibiako, sar bi ovlas len po lacho suksesi ano shkoles. O Rroma si but chale so jekh kikisavo centari eksistinol, se, sar vakerna, phutercon o but vudara lengere chavengre. On giana kaj kava ka del len dumo te keren suksesi anu shkola. Ano centari keren 4 sikavne, save keren programi ki rromani hem gadjikani chib. Pash, o regularune aktivitetia, o centrari dela but posibilitetia e lache aktivitetjenge, sar e chavorenge kidjal da hem e barenge. O sikavno, Alec Celic, vakerla e KIM Radioske kaj si but lachi idea te kerel pes kiksavo jekh centari ki gadjikani chib. „Sebepi kaj o Roma beshna ano enklave hem kerna lafi rromanes, sar dajakri chib, i idea si te lacharelpes o djaniba e gadjikane chibiakrosar bi ani shkola ovena aktivna. Palo tikno vakti, o chave sikicile gadjikani chib hem kidjal djande gadjikani chib. Siamen da regularune arakhipa e dadencar, kerasa kupate e shkolasa. But sjom loshame kaj sam kotor kakale timiskro“, vakerla o Alen Celic. O Sedat Celic, adjak jek katro sikavne, vakerla e KIM Radioske kaj kikiso Edukaciakro Centari si baro plusi. „But chave save beshna an kaka gan hari djana te shkurizen hem te gilaben o ila, silen hem cikoro fodni e lafimnaskro, harica kerna lafi dasikanes. Ano centri da aven o pupilia katro pandjto, shovto, eftato hem ohtoto klasi kasa nane kolaj te kerel pes, se ni on na djana laches gadjikanes. Kadale chavenge dasa avera klase sar te shkurizen. Me na djanav sar ale dji ko kadala klase. Amen sar sikavne, sa dasa amendar, sar bi kakala chave djanas te shkurizen hem te gilaben o ila. Si pherdo chave save si iliteralune hem kana avena an kava Edukaciakro Centri nadjana sar te keren e sikavnenca, nanelenge dji ki shkola, ki aver rig aver sikavne na mislizna kidjal, kerna laches. Ka dikhas te amare chave ovel len lachipe ani shkola, te ovel len lacho anglunipe, se on diservizna kada. Hakaj ki edukacija, anglala sa“, vakeras o Sedat Celic. Ov vakerla kaj, ko starti e bucakro e centriskro, o percenti e chavengro sine nisavo. O chave hem o dada na djande soske kava centari eksistijzla. Keram jek kidipe e dadencar hem vakercam lenge save si amare aktivitetija, vakerla o Celis. Pash o edukacijakre aktivitetia ano centari eksistijzla hem avera lache aktivitetia, vakerla o Celic. „o chave but mangena te ovelen aktivitetia ano sporti, si tramboline e chavenge, kompiuteria, kaj pash i edukacia shaj te khela video kheljiba“, vakeras o Celic. O Sherutno e misijakro e Internacionalune organizaciakro „Rromani Avazi“, o Isak Skenderi, vakerla e KIM Radioske kaj si kava jekh projekti savo si kerdo phandlo e edukaciakre e rromane chavencar. „Kikisavi shkola sine amen 2006 bersheste I sebepi I chinavde fondojenge nachi kerzam panda. Mangasa tea mare manusha ovelen lachipe te djas karig o lacho anglunipe. An akava gav but Rroma kidna but avera sekundaarune itemia, sar so si metalia, ila, plastika hem kidja kerna po dzjivdipe. Kaja buci nane lachi e djivdipnaske jekhe rromane familiake. Amari misia sito te oven so po but atkivna e Edukacione centariskro sar bi o chave djanas ani regularuni shkola. Kava projekti ka ovel ikerdo dji ko 1 jyli kakale bersheste. Manga e arakha haj donatori savenca bi kerasas panda amari buti. Chingadjam dujen amerikakre sikavne save e rromane chaven kotar i Preoce hem Gracanica, pash i gadjikani hem rroamnei chib, te sikaven e chave anglikani chib. Shaj vakerav kaj o resultia si polache se so adjaram te oven hem but sjom bahtalo“, vakeras o Skenderi. Sergjan Celic si jek katro regularune pupilia e centariskro. Ov vakerla kaj poro vakci inkerla ano centri hem djanla kaj si but laches kaj kava centari eksistijzla. „Kava centari dela amen posibiliteti te ova edukime, te ova kupate averenca, hem te da dumo jekh avereske. Me na djanzom te shkurizav hem te gilabav. Sineman but problemia e kherutne shkolakre bucenca i sar poshnisajom te avav an kaka centari but si mange polaches hem naneman edukaciakre problemia. Laches kerava ani shkola, hem bi vakereavas te sa o chave save na djana te shkurizen hem te gilaven o ila te aven an kava Edukaciakro centari, se kava si lacho than e edukaciakre. Amen siamen amaro planirime programi hem shaj arakha vakti shkolake, fudbaliske, khelimnaske, ham but avere aktivitetjenge“, vakeras o Sergjani.
