Predsednik je istakao da je današnjim razgovorima zadovoljan, ali da nije zadovoljan sveukupnom situacijom.
„Neću da vam pričam bajke i da vam kažem: ’Hajmo na spavanje, biće sutra sve u redu’. Neću to da radim. Srbija mora da živi i koliko god bude mogao da se bori za vitalne i nacionalne interese, to će i raditi. Nemam lične strahove, ja sam politički veteran, ovo mi je poslednji mandat kao predsedniku i moje je da uradim sve što mogu za svoju zemlju. Mene interesuju moj narod i moja zemlja – rekao je Vučić.
On je rekao da je na njega najviše ostavilo utisak razumevanje, pre svega od strane predstavnika Severne Makedonije i Albanije.
„Za nas je situacija složena i kompleksna, a sutra će biti još više jer će sutra Priština podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope. To je kršenje svih sporazuma, ali oni neće odustati od toga i kažu da su nezavisna država, što je kako kažu potvrđeno 2010. godine. Predstoji nam težak period jer ukrajinsku situaciju koriste tako što kažu da smo mi produžena ruka Rusije“, istakao je Vučić.
Sebe, kaže, predstavljaju kao velikog borca protiv ruskog fašizma i totalitarizma.
Vučić se nada da će uvesti Srbiju u mirnije vode, ali nemamo puno toga da uradimo, sem da se na međunarodnoj sceni borimo za dalje povlačenje priznanja Kosova.
Predesdnik Srbije je naveo da su nam Ukrajinci prijatelji i da kada je reč o principima, gde god da se pogleda u svetu može da se shvati da principa nema i da se principa drži samo Srbija.
Na pitanje čemu da se nadamo, predsednik kaže da se nada razgovoru. U Srbiji, kaže, imamo problem u smislu da teško razumemo da se nešto menja.
„Mi ne mislimo da je moguće da zimi bude velika kriza, a ja vas pitam kako ćete da prehranite svet kada imate manje žita. Mnogo će biti problema. Kada je reč o nafti, problem je u tome što ne znamo kakve će sankcije biti uvedene u šestom paketu, posle kojeg dolazi i sedmi i osmi. Sad vas pitam kako ćemo mi to da uradimo? Kako ćemo da dopremimo naftu?“, zapitao je Vučić.
„Ok, dovozićemo je tankerima, ali ko će da plati osiguranje? Odrekli smo se dela akcizi, i na sve to sada smo uspeli da za pet odsto smanjimo cenu, ali teško nam je da to vratimo. A šta ćemo sa gasom od kojeg smo 100 posto zavisni? Šta ćemo sa industrijom i fabrikama? Imamo gomilu problema na dnevnom nivou, i voleo bih da razumemo da nam pozicija nije laka“
