Preko 200 hiljada izbeglih i raseljenih lica sa Kosova i Metohije i dalje čeka na povratak u svoje domove. Oraganizovanog povratka skoro da i nema a oni se uglavnom u svoje krajeve vraćaju individualno živeći u stalnom strahu za budućnost svoje porodice. Bračni par Piskulić, baka Mara i deda Milorad, vratili su se u prvo povratničko mesto u Metohiji, Osojnu 2001. godine gde su pronašli privremeni smeštaj u baraci. Bez vode, često i bez struje žive od socijalne pomoći. “ Živimo teško od socijalne pomoći jer penziju nemamo. Deda se kreće uz pomoć kolica i život nam je u ovoj baraci bio veoma težak“, kaže baka Mara. Iako su lošeg zdravstvenog stanja Baka Mara i deda Milorad ne gude nadu da će ostati u Osojanu. Ovih dana useliće se u novu kuću izgrađenu sredstvima Ministarsva za Kosovo i Metohiju. „Razlika će biti velika i jako sam zadovoljna. Preživeli smo najteže ali sada mi je dobro“ kaže baka Mara. Oraganizovanog povratka raseljnih na Kosovo nema oni se uglavnom u svoje krajeve vraćaju individualno živeći u stalnom strahu za budućnost svoje porodice. Loša ekonomska situacija i nemoćnost zapošljavanja mladima su i dalje najveća prepreka za povratak. Srbi u Osojanskoj dolini žive u potpunoj izolaciji. Osmu godinu od njihovog povratka italijanski KFOR i dalje obezbeđuje konvoj kojim odlaze do Kosovske Mitorvice.
