Srbi u Drenovcu žive od takozvanog minimalca od 8.500 dinara koji im daje Republika Srbija i ponekog paketa humanitarne pomoći koji, kako za KIM radio srpski povratnici kažu, stiže veoma retko. Ovih dana su od kosovskih vlasti dobili traktor i nekoliko priključnih mašina za obrađivanje zemlje. Neophodni su im orgev, vozilo za odlazak kod lekara i zaposlenje.
Živorad Stepić se u Drenovac vratio sa dvojicom sinova. Niko od njih nije zaposlen. „Živimo u nadi da će biti bolje, sada je dosta teško. Zaposlenja nema, uslava za život takođe, živimo u okruženju. Nikakvu pomoć nismo dobili, čak ni onu povratničku“.
Ogrev koji su povratnici dobili od Danskog saveta je na izmaku. „Opterećeni smo ogrevom jer ga nismo dobili u dovoljnoj količini. Od Danskog saveta smo dobili po tri metra drva, ali to nije dovoljno s obzirom da je već treći mesec grejne sezone. U svojim šumama nemamo ništa, sve je to posečeno“, kaže Ranko Bogićević, jedan od predstavnika povratnika.
Vasiljko Rašković živi u povratničkom selu Duge njive u opštini Klina, u koje su se prošle godine vratili Srbi. Za njih se sagrađeno 15 kuća.
„ Samo jedna osoba je zaposlena. Živimo od onih paketa pomoći što su nam dali još lanjske godine. Ja star, živim sa 45 evra što mi daju Ujedinjene nacije-UNMIK. Žena mi je bolesna, a ni ja nisam toliko zdrav ali se nekako vučem. Najgore je što nemamo kola da se prevezemo do lekara. Zovemo ljude iz Vidanja i Drsnika da dođu da nas odvezu kod lekara. To je strava. Ljudi, to ne može niko da zamisli, osim onih koji se u toj koži nalazi, kaže sedamdesetogodišnji Vasiljko.
Gradonačelnik Kline Sokolj Bošota kaže da su mogućnosti za zapošljavanje male, pošto samo određeni broj u opštini može dobiti posao. „ Pre nekoliko meseci jedan pripadnik srpske zajednice je zaposlen u Kancelariji za zajednice i povratak. Trenujtno su tri srpska povratnika dobila posao u opštini“, kaže Bošota i dodaje da su „opština Klina i kosovska vlada učinile sve što je bilo u njihovoj mogućnosti da se ljudi vrate svojim ognjištima“.
„Možda nismo svi zadovoljni tempom, ali u našoj opštini ima više od 1.222 stanovnika koji su se vratili i sve to je postignuto zahvaljujući kosovskoj vladi, opštini i ministarstvu za zajednice i povratak, kao i raznim donatorima koji su nam pomogli u ovim projektima“.
Povratnike u Drenovcu krajem prošle nedelje posetili su i ministar za zajednice i povratak Radojica Tomić i zamenik američkog ambasadora Majkl Marfi.
„Kosovo je izreklo snažnu posvećenost da prihvati sve one koje žele da se vrate na Kosovo, da njihov život učine boljim. Proces povratka nije lak i on zahteva blisku saradnju svih partnera, Vlade Kosova, međunarodnih donatora i lokalnih zajednica. Ohrabrio bih Vladu Kosova da radi na tome da osigura sve, da na pravi način odgovori na zabrinutosti povodom bezbednosti koje povratnici imaju“, kazao je zamenik američkog ambasadora.
„Sa komšijama (Albancima) je u početku bilo malo loše, dok je tenzija pala, a sada nema problema. Ne družimo se sa njima, odemo samo do prodavnice i tamo nas usluže. U Klinu odemo, kupimo namernice i to je to“, kaže Živorad Stepić.
„Ima tu ljudi koji ne žele da nas vide i koji dobacuju, ali to je nebitno u odnosu na ostale koji su dosta korektni, smatra Ranko Bogićević.
I gradonačelnik Bošota zadovoljan je bezbednosnom situacijom u svojoj opštini. „Možemo javno da kažemo da bezbednosna situacija u našoj opštini dobra. Četiri godine od kako su tu povratnici i nije zabeležen neki naročiti incident međuetničke prirode“, ističe gradonačelnik.
„Ipak mi nismo toliko dobrodošli al ima onih koje je popustila tenzija. Ima i onih koji sa nama razgovaraju. Mi kod njih odemo u prodavnicu, jer mi mislimo da živimo sa njima. Da ne mislimo, mi ne bismo došli. Ako hoće da nas prihvate, hvala im, ako neće opet im hvala“, kaže Vasiljko Rašković za KIM radio.
I Ranko Bogićević budućnost svoje porodice vidi na Kosovu. „Mislim da živim ovde jer nemam alternativu. Nije nam lako, ali znajte da smo uporni i ne plašimo se, što je najbitnije“.
Ministar za zajednice i povratak u vladi Kosova Radojica Tomić tvrdi da je povratak u Klinu moguć. „Nije idealan, ali je moguć. Uloženo je dosta napora da do ovog povratka u Drenovac dođe“.
Majkl Marfi smatra da bi „Klina trebala da posluži kao primer čitavom Kosovu, jer bez obzira koliko teška vremena bila, narod jedog multietničkog Kosova može da živi zajedno, u miru“.
Gosti su povratnicima u Drenovcu obećali prevoz, ali i ograde za dvorišta koja se nalaze pored puta.
U okviru projekta ovog kosovskog ministarstva sagrađeno je 106 kuća za povratnike u opštini Klina.
